Из Никшића и Берана послате поруке мира, љубави и подршке нашем народу на Косову и Метохији

Подршку страдалној браћи и сестрама на Косову и Метохији пружили су 1. јуна 2023. године, грађани Никшића, који су се окупили на Тргу Шака Петровића.

Бројним Никшићанима обратили су се Андрија Мандић, лидер Нове српске демократије и Милан Кнежевић, предсједник Демократске народне партије и Марко Ковачевић, предсједник Општине Никшић, који је казао да Никшић никада није ћутао када је било тешко нашем народу на Косову и Метохији.

„Имали смо обавезу према том народу, према нама самима и према нашим прецима да се вечерас овдје окупимо. Кад су биле величанствене литије у Црној Гори наша браћа са Косова и Метохије, са једне и друге стране Ибра, у својим градовима и енклавама правили су литије подршке нама у Црној Гори. И то нас обавезује да сада дамо своју подршку, јер ма колико се чинило да то не значи ништа добро знамо колико је нама тада значило што су се они окупили да подрже нас“, навео је Ковачевић.

Додао је да је наш народ ових дана „у тешким мукама, али и у великом подвигу“ на Косову и Метохији.

„Имали смо обавезу да се, на тренутак, измакнемо из класичне предизборне кампање и да се посветимо овом питању, које надилази сваке изборе не би ли тргнули и опоменули народ у Црној Гори да морамо нешто да учинимо по овом питању“, рекао је Ковачевић.
Суочавањем са проблемом Косова и Метохија, политичким чиниоцима у Црној Гори је непријатно, оцијенио је предсједник Општине Никшић.  

„Нисмо ми вечерас овдје због политичких поена него због одговорности пред историјом и због тога што нам треба да ојачамо политичке снаге које хоће да се воља народа Црне Горе по питању Косова и Метохије рефлектује и на саму политику државе Црне Горе. Воља народа Црне Горе је да је Косово Србија и да Црна Гора не треба да признаје лажну државу на територији Србије. Та воља мора да добије свој политички израз, али не у трговина ванпарламентарних листи које неће прећи цензус на овим изборима него у снази оне листе која има стабилну политичку подршку коју треба учинити још већом да би она могла да испостави захтјев након 11. јуна да се признање лажне државе Косово од стране Црне Горе повуче. Не треба у овом моменту да тражимо једни другима мане, већ треба да објединимо наше снаге и учинимо онолико колико је до нас. Не тражимо ми поене, тражимо да нама који чинимо гро српских политичких снага у Црној Гори ојачате ту снагу до мјере у којој ћемо моћи да промијенимо срамну политику званичне Црне Горе према питању Косова и Метохије“, рекао је између осталог Ковачевић.

У име Црквене општине Никшић говорио је протојереј Миодраг Тодоровић, преносећи благослов Епископа будимљанско-никшићког Методија.

„Косово је сабирно сочиво, и срце и душа цијелог српског народа. Зато је Владика Методије благословио овај скуп јер овај скуп је скуп свих срца и душа, јер је Косово родно мјесто Косовског завјета. И он вас поздравља и благосиља, и ја вам те поздраве и благослове преносим. Сви смо чули за Стари завјет, и за Нови и они су достигли с краја на крај васељене. Они су универзални и васељенски, али има још један завјет, израстао из та два завјета, прије свега из Новог, а рођен на српском језику и на српском духовном огњишту Пећке патријаршије, односно Српске православне Цркве. Тај завјет је, такође, универзалан и тај је завјет, такође, васељенски, јер он прославља и садржи у себи све оно што је честито и благословено у нашем народу и то дарује и другим народима. А да је то тако не би најбољи дио Европе, оно што је најкултурније и најплеменитије, кроз Гетеа или браће Грим учили српски језик  да би ближе разумјели тај Косовски завјет. Он је кренуо да се пише давно и пише се и данас. Писао се кроз епску поезију, па наше епске пјесме једне Косово слуте, друге пјевају о Косову, а треће Косово памте, као и данас што ми Косово памтимо и живимо њиме. Јер, Косово није проста територија, него је Косово душа и било нашег народа. Оно је покренуло све оне енергије, и духовне, и културне у нашем народу да се тако представимо и Европи и цијелом свијету. Онај који је, на неки начин, поставио круну Косовском завјету био је први, најбољи, највећи пјесник српског језика Владика Петар други Петровић Његош. На Обилића пољани окупљали су се најбољи јунаци, а ту су углавном додјељиване и Обилића медаље. А ко је Обилић? Он није добар јунак, он је најбољи јунак јер он војује и за небеску и за земаљску правду. Како каже Владика Раде да од његовог једног удара престо сруши, а таратар уздрма. Он се бори против оних мрачних сила које хоће да узму душу, да узму слободу народу. А без слободе шта су људи „чопор стоке на пасишту“. Зато је нас данас овдје и окупила та најљепша искра Косовског завјета, а то је слобода, то је онај слободни избор између пролазности и вјечности, „земљаско је замалена царство“, то су све трице и кучине ако нијесу облагодаћена оним што је небеско, оним што је вјечно, оним што је васељенско, оним што је непролазно. Зато су се из таквог Косовског завјета родили и Његош и Свети Петар Цетињски. Зар није и књаз и краљ Никола „Онамо, `намо“ или кад 1913. године, поводом 100 година од упокојења стрике Владике Рада, каже: Хвала нашем народу што сте ослободили Косово и Метохију, јер сте тако залијечили ране које су дубоко пекле мога стрица, а и Владику Његоша. Па, зар се није Марко Миљанов родио из Косовског завјета? Одакле јунаштво него из чојства које није дивље, које није осионо, него питомо, које стаје на пут јачему, а слабијег штити. Зар није, ево да поменемо нашег савременика, зар није Митрополит Амфилохије завјетник косовски? Зар није он чедо Косовског завјета? И зар ми сви, овдје нијесмо Косовски завјетници и његови заточници? Зато је Косово, ево, и у Никшићу, и у  нашим кућама, и на нашим божићима, и у нашим пјесмама? Зар није Косово у души великог умјетника Петра Лубарде? Зар није Вучедолска битка наставак Косовске битке? И, ево, до данас та нит дивне слободе и Царства небеског и вјечности уткана у нас, у нашу културу, у наше обичаје, у наше стваралаштво и у плач сваког дјетета, и у сваку сузу напаћене мајке и српског ратника. Нека је благословен Господ Бог наш Који је једини истински правдољубив, човјекољубив, из Кога се родио и Косовски завјет и из Кога он и данас сија и писаће се Њиме и живјеће се Њиме у вјекове вјекова. Амин.“, навео је свештеник Тодоровић.

Након обраћања, лидери поменутих партија, обједињених у Коалицију „за будућност Црне Горе“, са Трга „Шака Петровића“ прошли су, у знак подршке српском народу на Косову и Метохију, у шетњу улицама Никшића.

Протестном скупу је присуствовала отправница послова Амбасаде Србије Јелисавета Чолановић.

Грађани Берана 3. јуна 2023. године окупили су се спонтано у протесни скуп као вид подршке страдалном српском народу на Косову и Метохији. Протесном шетњом од храма Светог Симеона Мироточивог до манастира Ђурђеви Ступови изражена је приврженост Косову и Метохији, као неодвојивом дијелу Србије.

Сабранима се обратио протосинђел Евстатије (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, поручујући браћи и сестрама на Косову и Метохији да нијесу сами у борби за њихова права и за живот достојан човјека.

„Дијелимо сваку њихову муку и сваку њихову сузу доживљавамо као своју. Због тога смо вечерас овдје сабрани, у једноме духу, у једној љубави, у једној вјери да чинимо добру ствар, јер кад страда један члан Цркве онда страда читава Црква. Вечерас смо се овдје окупили да поручимо да не одустајемо од Косова и Метохије, те наше завјетне земље, не одустајемо ни од једног педља те свете српске земље, не одустајемо ни од једног Србина под капом небеском, грлимо га, примамо га и признајемо за свога“, поручио је о. Евстатије пред древном светињом манстиром Ђурђеви Ступови. Скупу је присуствовао велики број грађана Берана.

Протест је подржала Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине. У свом прогласу нагласили су да је Косово и Метохија данас окупирана земља на којој су погажена основна људска и грађанска права, као што су право на слободу кретања, право на рад, бирачко право и сва права, гарантована одлукама ОУН.