Изложбом савременог иконописа почели IV Дани Митрополита Амфилохија
Четврти по реду Дани Митрополита Амфилохија почели су свечаним отварањем изложбе иконописа у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
У оквиру овогодишње изложбе иконописа, 14 аутора – иконописаца изложило је 36 икона.
Изложбу иконописа и Дане Митрополита Амфилохија свечано је отворио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, док је на тему иконописа говорио проф. др Оливер Томић, византолог и историчар умјетности, a у музичком дијелу наступио je дјечији хор Светог Апостола и Јеванђелиста Марка из Подгорице.
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је у уводном слову рекао да се сва хришћанска теологија и хришћанска антропологија заснива на првобитном откривењу да је Бог створио човјека по својој слици и прилици:
,, Када се каже да је Бог створио човјека по својој слици, по својој икони – κατ εικονα, то се онда мисли на оно што је Бог уложио у човјека приликом његовог стварања, прије свега на његове умне способности, исто тако и на осјећања, и на вољу, на то стремљење, Богочежњивост, и стремљење за савршенством, за блаженством, за вјечношћу, то је оно што је уложено у човјеку“.
,,Када се говори и по подобију – καθ ομοιωσιν, мисли се углавном превасходно, да је човјек одговоран за те дарове које је добио, а та одговорност се пројављује кроз његов труд да те дарове умножи, да их развије, да их уз Божију помоћ оплемени, да они засијају и да се на такав начин он не само уподоби него и да се приближи своме Творцу, да се с њиме сједини као са својим прволиком“, рекао је г. Митрополит.
У наставку Митрополит Јоаникије се осврнуо на лик и дјело блаженопочившег Митрополита Амфилохија који је, како је нагласио, цијелог свог живота трагао за Божанском љепотом улажући све своје напоре и све своје дарове које му је Бог дао да се дотакне Божанске љепоте, што се посебно видјело и по његовој љубави према љепоти дома Божијега и по његовом најозбиљнијем бављењу теологијом, кao и по његовом аскетском животу.
,,Довољно је погледати само овај храм, у чијем је украшавању он учествовао и дао свој огромни допринос, јер је просто од архитектонских облика овога храма, до икона и фресака, у свему он био учесник и надахнитељ онима који су украшавали ову светињу“. – подсјетио је Митрополит Јоаникије.
Он је указао на чињеницу да је по свом дјеловању, по животу који је живио Митрополит Амфилохије био зачетник новог времена, нове епохе:
,,Видимо да је он цијело вријеме сабирао све оне који су се трудили да умноже Божије дарове у себи путем стваралаштва и који су трагали за Божанском љепотом. Откриће се да је у том погледу Митрополит Амфилохије просто био зачетник новог времена, нове епохе, да је обиљежио својим дјелом једну цијелу епоху“.
,,Идући његовим стопама, поштујући његово дјело, ми смо жељели да овогодишње дане Митрополита Амфилохија започнемо баш овом изложбом савременог иконописа“. – поручио је на крају Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Проф. др Оливер Томић је у уводном дијелу свог слова нагласио да осјећа неописиву част и задовољство што је узео учешћа у отварању дана посвећених Митрополиту Амфилохију, као и да је веома задовољан изложбом иконописа која је уприличена ове године у подгоричком Саборном храму:
,,Рећи ћу да ми је неописива част и задовољство да могу да учествујем у отварању дана посвећених Митрополиту Амфилохију кога нажалост нисам никада упознао, али сам га виђао уживо и сећање на њега увек ми изазове осмех, а ви ћете најбоље знати зашто је то тако, и као да је за мене и даље ту“.
Проф. Оливер Томић је рекао да се код икона не ради само о вјештини када је у питању њен процес настанка:
,,Код икона се не ради само о вештини. Иако је раширено мишљење, да су у суштини све то копије, цитати и варијације на исте теме. Постоје копије, у правом смислу те речи.
Од студентских радова, преко дела стручних кописта конзерватора, до копија чудотворних икона, оне имају своје особне разлоге настанка и различите методе извођења“.
,,Знамо зашто студент копира, да би научио, конзерватор то ради да би овековечио стање у коме се одређено дело у датом тренутку налази, а чудотворне иконе су се копирале уз посебне ритуале, и због тога ми данас, рецимо у Русији, имамо јако много дана посвећених одређеним иконама, нарочито Богородичиним које су копиране од чудотворних оригинала из Свете Горе и других крајева земаљског шара. А што се тиче тога да су и све остале праве иконе некоме међусобно сличне, па зар је то мана? Изгледа да јесте у свету у коме оригиналност постала опсесија“. – закључује професор Томић.
Професор Оливер Томић је истакао да сличност коју уочавамо на иконама проистиче из вјеродостојности која је израз истине, а која се пројављује кроз идентитет:
,,У данашње време се многи сликари упињу највише да не личе ни на једног другог, а заврше тако што његова дела онда не личе ни на шта. Међусобна сличност коју уочавамо на иконама проистиче из веродостојности.
Веродостојност је израз истине, а истина се пројављује кроз идентитет“.
Он је закључио да је изузетно добро што иконе настају по узорима, будући да су ти узори освештани – светог живота:
,,Због тога, када пролазимо ову изложбу, погледајте то пажљиво, неко ће препознати, ко се мало више разуме у уметност и иконопис, или ко је ходочастио по разним светињама од Египта до Свете Горе и Русије, препознаће у одређеним иконама њен узор.
И то је добро, добро је што иконе настају по узорима, јер они су освештани“.
,,Константност и релативна непромењивост у стилу и изразу и она има своје разлоге. На иконама су представљени мушкарци и жене у телима будућег века, на којима нема места за приказивања оних детаља који сведоче о пропадљивости овог тела, у којем је наша душа смештена на овом свету.
Светитељи су на оном (свету) у вечности где времена више нема, где је простор измењен под новим небом и на новој земљи које је Господ наменио онима који Га љубе и који Му верно служе. Иконописцима није лако то да изведу, да нам то на слици дочарају, јер виде како каже апостол: ,,Као у огледалу, у загонетки“ а не ,,лицем у лице“ и покушавају да наслуте па и да насликају оно што ,,око не виде и ухо не чу и у срце човеку не дође“. Захвални смо им данас због њиховог труда и лепоте, које су створили јер је, како смо то чули од Његовог Високопреосвештенства. Лепота увек израз Божије воље у погледу овог света“, поручио је проф. др Оливер Томић.
На крају излагања проф. др Оливер Томић је посебно заблагодарио Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Јоаникију, истакавши да је Митрополит будни чувар љепоте иконописања, као и свим излагачима, свим иконописцима који су за ово кратко вријеме успјели да се одазову и да донесу своје радове.
Борис Мусић
Извор: Митрополија црногорско-приморска
