Светом архијерејском литургијом и свечаним програмом данас је у манастиру Морачи прослављен велики јубилеј – 450 година обнове ове немањићке лавре.

Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештеног Трона пећкога г. Јоаникије, а саслуживао му је Високопреосвећени Архиепископ михаловско-кошицки из Цркве чешких и словачких земаља и Преосвећена господа Епископи будимљанско-никшићки Методије и диоклијски Пајсије, као и многобројно свештенство и свештеномонаштво из више епархија СПЦ.

У току Литургије Митрополит Јоаникије је рукоположио у ђаконски чин Стефана Ђерковића.

Владика Методије је након читања Јеванђеља рекао да сви који хоће добровољно да иду за Господом треба да узму крст свој и да иду за Њим.

„Узевши крст на своја плећа у оно вријеме кад је Христос говорио значило је највеће страдање и понижење које може једно људско биће да претрпи и да га задеси у своме људскоме вијеку“, рекао је Владика Методије.

Владика је подсјетио да Господ у својој проповиједи говори о духовном, а не о генетском и тјелесном сродству.

„Које све то у једном тренутку надилази и онда постају ономе човјеку који иде за Христом непријатељи, кажр он домашњи његови. Дакле, они који нијесу исто у духу са онима који следују за истином, правдом, вјечним животом и свим оним што Христос представља и свим оним што су имена Његова“, нагласио је он.

Додао је да је једини начин припреме за оно што следује људскоме бићу у овоме свијету у виду препрека, искушења, мука и тегоба, које се све подводе под једно име – крст који носимо, вјера у Христа Господа.

Вјера у васкрслога Господа нас је, наставио је он, на данашњи дан овдје окупила.

„И управо је та вјера постројила на овом мјесту рукама Стефана Вукановог овај дивни храм и ову свету обитељ у овом благословеном кланцу и клисури морачкој. И управо је та вјера, када се кроз вјекове разграђивала ова грађевина и ова светиња под зубом времена и најездом окупатора, ову светињу обнављала“, казао је Владика Методије.

По заамвоној молитви благосиљани су славски дарови

Митрополит Јоаникије је, обраћајући се учесницима данашњег литургијског сабрања, рекао да је 1574. године завршена прва обнова морачког манастира, у вријеме игумана Томе и кнеза Вукића Вучетића.

„Онај дух стваралаштва, градитељства, који прије свега исходи из наше свете вјере православне, онај дух којим су свети Немањићи напојили наш српски род, тај дух није угаснуо ни у вријеме турскога ропства; него смо обнављали немањићке светиње, обнављали нашу славу коју смо били достигли у вријеме Немањића, обнављали наше памћење, заједништво, сабирали се око наших светиња. И у том погледу, том контексту треба схватити значај обнове која је била прије 450 година“, рекао је он.

Казао је да је та обнова много значила за наш народ.

„Било је то велико охрабрење за све. Али, то је ипак био само почетак. Наредних двјеста година Морача се непрестано духовно обнавља и културно уздиже. Овдје су, у овој светињи, свети пећки патријарси имали велики ослонац. Редовно су долазили и помагали ову светињу, али и она Пећку патријаршију“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Пећки патријарси су, истакао је Митрополит Јоаникије, слали најбоље умјетнике који су украшавали ову светињу.

„Они су у тим тешким временима урадили велико дјело“, рекао је он и додао да је у умјетничком погледу много значајније оно што су касније урадили сликари Георгије Митрофановић, поп Страхиња Будимљанин, а посебно сликар Јован кога су често звали и Козма.

„И касније и Радул и Рафаиловићи. А то украшавање ове светиње значило је да је још жив дух и вјере и стваралаштва којим смо напојени у вријеме Немањића: Ми смо један од ријетких народа који је стварао велика дјела и достизао високе културне домете и у вријеме ропства под Турцима. И то се види по манастиру Морачи, који је наш народ напајао и вјером и завјетима Немањића, завјетом Светога Саве да се обједињујемо и да се ослободимо и опет ујединимо, што смо, хвала Богу, у 19. и 20. вијеку достигли“, истакао је Митрополит Јоаникије.

Митрополит Јоаникије је рекао да се сјећамо ктитора и обновитеља морачке светиње – од Стефана Вукановог, Немањиног унука, преко игумана Томе и кнеза Вукића Вучетића до наших времена и Патрјарха Гаврила Дожића и нашег блаженополившег Митрополита Амфилохија Радовића.

„Благодарни смо Богу што нас је преко наших предака обдарио оваквим светињама, као што је манастир Морача. Имамо их, хвала Богу, доста. У том погледу ми смо изузетно богат народ, али то богатство обавезује. Надамо се да ћемо и ми, овдје сабрани, наше покољење бити достојни наших светих предака“, поручио је Митрополит Јоаникије.

Свечану бесједу изговорио је књижевник Драган Лакићевић:

Радосав Рајо Војиновић

Фото: Жељко Драшковић

Извор: Митрополија црногорско-приморска