Ходочашће из Новог Сада за фрескопис жупског Манастира: До циља их водила вјера и воља

На пут пун потешкоћа, по великим врућинама, али са вољом и вјером, пет ходочасника из Новог Сада 7. августа кренули су до Манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој. Циљ је био један – да се прикупе средства за осликавање фрескописа манастирског храма и обнову ове светиње.

Један од њих није могао да настави свој пут, док су четворица Александар Вукашиновић, његов 14-годишњи син Николај, Саша Перендић и Даворин Тукелић данас стигли у  Никшић.

На ово племенито путовање кренули су од Манастира Велика Ремета у Епархији Сремској дневно прелазећи око 40 километара.

Уморан и исцрпљен, али поносан, Александар Вукашиновић, испред православног Удружења Свети Сава из Новог Сада каже да их је сама историја жупског манастира подстакла на овај подухват.

„Ми волимо да дођемо у Манастир у Жупи Никшићкој и барем два пута годишње дођемо да помогнемо својим физичким радом око тих неких мушких послова које монахиње не могу или не стижу да ураде“, казао нам је Александар.

На путу је, признаје, било много изазова. На неке су били спремни, а неке су неспремни дочекали.

„Све смо превазишли и ту смо, надомак никшићке Жупе, ако Бог да, за који сат ћемо и тамо стићи тако да све што је било, прошло је и слава Богу на храбрости коју нам је дао да стигнемо“, додаје.

Новац је, каже, уплаћиван директно на рачун Манастира Светог Луке, те немају засад увид у прикупљена средства, па ће, истиче, за два-три дана сазнати шта су учинили.

На овај хумани чин нијесу изостале позитивне реакције.

„Углавном су позитивне реакције биле, чак овдје кроз  Никшић смо наишли на јако пуно позитивних реакција што нам је драго“, прича нам Александар.

Поносан је на свог сина Николаја који је, иако млад, изразио жељу да се придружи ходочашћу.

„Он исто воли да дође у Жупу, воли Манастир и како је чуо за наш разговор око организације пута, хтио је да иде. Ја сам се ту двоумио и „ломио“ да ли је спреман или није, међутим испало је да је и психички и физички спремнији од свих нас осталих“, истиче Александар додајући да за тренутни осјећај нема ријечи.

Четрнаестогодишњи Николај призаје да пут није био лак, посебно брдовити дио Црне Горе.

„Манастир ми је драг, сестринство које је у Манастиру ми је јако драго и било ми је некако, са једне стране, кад сам чуо шта се све дешавало у току историје, жао и хтио сам некако да допринесем томе. Најтежи дјелови су били ови сад у Црној Гори, па планине, узбрдо, низбрдо и велике врућине“, каже нам он.

Сходно својим могућностима би препоручио својим вршњацима да се одлуче на слична дјела, а за крај на питање како се осјећа сада када га пар километара дијели од циља, закључује – „Велика је радост, неописива“.

Манастир Велика Ремета, Ириг, Рума, Шабац, Ваљево, Ужице, Златибор, Кокин Брод, Нова Варош, Пријепоље, Јабука, Пљевља, Шавник,  Никшић, Манастир Светог Луке, правац кретања је био претходних 11 дана ових храбрих ходочасника.

Манастир у Жупи Никшићкој храм је посвећен Св. апостолу Луки. По старом предању манастир је основала унука Вукана Немањића у XИИИ вијеку. Страдао је од Турака 1853. године, а ктиторством књаза Николе који га је подигао за душу своме стрицу књазу Данилу, обновљен је 1881. године. Садашње сестринство је у манастиру од 1997. године.

Жиро рачун на који се могу уплатити средства је:

Добровољни новчани прилози се могу уплатити на жиро рачун: 535-0000000001200-68 (Прва банка Црне Горе), прималац је Епархија будимљанско-никшићка, а сврха дознаке за фрескопис Манастира Жупа.

Марија Вујовић

Извор: РТНК