Дана 15. јула 2025. године Православни богословски факултет ,,Св. Василије Острошки “ у Фочи посјетио је Високопреосвећени митрополит бачки Г. Иринеј. Високопреосвећеног митрополита Иринеја дочекао је Високопреосвећени митрополит дабробосански Г. Хризостом заједно са деканом ПБФ – а ,,Св. Василије Острошки “ у Фочи високопречасним протојерејем – ставрофором проф. др Владиславом Топаловићем и осталим професорима и сарадницима.
У оквиру комплекса Манастира Жиче налази се параклис Светога Саве саграђен 1935. године. Пројекат ове црквице и манастирске трпезарије, која се на њу надовезује, уредио је еминентни архитекта, истраживач српских старина, професор, академик Александар Дероко. Он је такође пројектовао и владичански двор, који се налази са северозападне стране, док је параклис лоциран југозападно од главне цркве.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије служио је данас, 15. јула, на празник Полагања ризе Пресвете Богородице, у цркви посвећеној овоме празнику у Прошћенским Жарима код Мојковца.
Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Дарко Пејић, протојереји Александар Крговић и Данило Дамјановић и ђакон Ведран Грмуша.
Пред почетак Свете Литургије, Митрополит Јоаникије је са свештенством освештао звона овога светог храма.
Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 6. јула 2025. године Свету литургију на Тргу слободе у Невесињу, поводом прославе 150. годишњице Невесињске пушке, устанка који су неустрашиви Херцеговци подигли 9. јула 1875. године против Османског царства.
Настављајући од првих векова Цркве непрекинуто благодарење Господу који је мученике пострадале за веру православну удостојио светитељског венца, у суботу, 5. јула 2025. године, сабрао се пред братуначким храмом Успења Пресвете Богородице српски народ са свих страна, из матице и расејања, ради молитвеног помена 3.267 српских жртава из Средњег Подриња и Бирча, пострадалих од 1992. до 1995. године.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије 1. јула – на празник Светог Јована Рилског, учествовао је у литургијском сабрању у Рилском манастиру у Бугарској, којим је обиљежена прва годишњице устоличења Његове светости Патријарха бугарског и Митрополита софијског г. Данила и обављена хиротонија досадашњег протосинђела Софијске митрополије – архимандрита Јована за Епископа браничког.
На празник Светог великомученика кнеза Лазара – Видовдан, Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Преображења Господњег у Требињу началствовао је Високопреосвећени Митрополит Будимљанско-Никшићки Методије, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита Захумско-Херцеговачког и Стонско-Приморског Димитрија и бројног свештенства из више епархија Српске Православне Цркве.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије на Видовдан је началствовао Светом архијерејском литургијом у Манастиру Грачаница. Митрополиту су саслуживали: Његово високопреосвештенство Митрополит рашко-призренски господин Теодосије, Његово високопреосвештенство Владика милешевски господин Атанасије, Његово високопреосвештенство Митрополит врањски господин Пахомије, Његово преосвештенство Владика пакрачко-славонски господин Јован и Његово преосвештенство викарни Епископ топлички господин Петар.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је упутио данас Његовом Блаженству Патријарху антиохијском и свега Истока г. Јовану телеграм саучешћа у коме се наводи:
Ваше Блаженство, драги Нам у Христу брате и саслужитељу, са дубоким болом и тугом примили смо вест о страшном терористичком нападу на цркву Светог Илије у древном и славном граду Дамаску, седишту Ваше свештене Патријаршије, у коме је чак двадесет недужних људи изгубило живот.
Књига „Није било узалудно“, проф. др Милована Бојића промовисана је синоћ, 18. јуна 2025. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
О књизи су говорили: Његово вископреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Манојло Мањо Вукотић, издавач, Славенко Терзић, академик, Бећир Вуковић, књижевник, др Александар Саша Радовић, директор Клиничког центра Црне Горе, Војин Ћетковић, глумац и проф. др Милован Бојић, аутор.