Тројчиндан молитвено прослављен у Заграду код Берана

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Силаска Светог Духа на апостоле – Духови – Педесетница, у недјељу 23. јуна 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном данашњем великом празнику у селу Заград код Берана.

Преосвећеном Владици су саслуживали: протојереј-ставрофор Синиша Јанковић и архиђакон Јаков (Нинковић), а у литургијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ овог краја.

Велики празник Рођендан Цркве Христове и храмовну славу сабранима је честитао Епископ Методије, рекавши да их је сабрала благодат Пресветог Духа.

„Као што пјесма каже да нас је благодат Духа Светог сабрала и да сви, узевши крст свој, говоримо: Благословен који долази у име Господње. Благословен је Христос Бог наш Спаситељ Који је ниспослао Духа свога Светог, док је Он међу ученицима својим обитавао и проповједао рекао им је: Док се ја не узмем од вас, Дух Свети неће сићи, а ја вам обећавам кад се ја вазнесем послаћу вам Духа свога Светога Који ће вас умудрити и охрабрити и просветити, учинити бољим људима и учинити од вас, који сте рибари и ловци риба, риболовци постаћете ловци људи, али по благодати Божјој. Пецаћете их благодаћу Духа Светог које ће загријати срце свих народа, па их је послао у свијет, рекавши: Идите и проповједајте и учите све народе ономе што сам вас ја научио. Свему томе подсјетиће вас Дух Свети на цијелу науку јеванђелску и све оно што сам вам говорио“.

„И ево више од двије хиљаде година Дух Свети на тајанствен начин, у тишини шапуће, тишина, мир је језик којим Дух Свети говори. Гдје је ларма, бука и галама, жамор, нема ту Духа Светог. Дух Свети се усељава у мир и тишину, тамо гдје је пажња, гдје људи страже, ослушкују глас небески, глас Божји, глас Духа Светог, Који  један танани, лагани, тихи повјетарац запљускује људску душу, загријева људско срце, а Господ је рекао: Дух Свети неће доћи ни тамо, ни овамо, дакле, нема просторне, географске или тродимензионалне одреднице гдје ће Он тачно да буде. Он ће доћи, каже, на невидљив начин“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Запитао је како ћемо знати гдје је Дух Свети, ако не знамо тачно које су му координате и ако не можемо да Га видимо и опипамо, ако долази на невидљив начин.     

„Господ нам је јасно казао: Тамо гдје је љубав међу нама, гдје је однос изграђен, утемељен на љубави и утемељен истински, прави, пријатељски однос, тамо гдје бринемо једни за друге и помажемо једни другима, тамо гдје смо болећиви и саосјећајни према другоме у нашем односу, то је видљиви знак силаска и присуства Духа Светог. А тамо гдје су задјевице, мржња, нетрпељивост, завист, оговарање, клевете, гњев то је јасан знак да ту нема Духа Светог“.

„Данас је рођендан Цркве, а Црква је заједница љубави Бога и човјека. Видљиви начин тога је љубав међу браћом. Тако је Христос и рекао својим ученицима: Једино како ће други препознати да сте моји ученици, да сте Божји, да сте пуни Духа Светог то је тако што ће видјети да љубите једни друге и ништа друго. И Свети апостол Павле је рекао: Можемо да имамо толику вјеру да и ове горе премјештамо с једног мјеста на друго, можемо језике све човјечије и земаљске да говоримо и анђелске језике да говоримо, можемо да будемо најпаметнији, највјештији, најљепши најспособнији али ако љубави немамо ништа нам не помаже, а онај који је ништа односно ништарија то је шупља канта и олупина без благодати Духа Светог“, рекао је Епископ Методије.

Свети Серафим Саровски, подсјетио је Владика, говорећи свом пријатељу о смислу и циљу хришћанског живота, рекао је да је то стицање благодати Духа Светог.

„Кад га је питао како ће знати да је то стекао, обасјала га је небеска свјетлост која се изливала из Светог Серафима Саровског, јер је он, поставши проводник те благодати Божје, постао истовремено извор из кога теку ријеке живе воде које напајају жедне душе. То су хришћани, на то су призвани да постају извори благодати, натапајући овај несрећни свијет и ову земљу, долину плача, као проводници, као конзерва која засија кад је сунце обасја и бљесне највећом свјетлошћу. Конзерва сама од себе не сија, али кад је обасја сунце правде, божанско сунце истине и љубави, онда и конзерва сија и људска душа просија и све око ње се освијетли и засија“.

„Како ћемо стећи благодат? Тако што ћемо се смирити. Први гријех који је сурвао створења са неба на земљу, ангелске и архангелске силе је била гордост, а супротно гордости је смирење. Оно што нас је сурвало с неба и из раја на ову земљу, супротно од тога, врлина која је смирење ће нас поново подићи на небо и у рај. Рај је унутра у нама, то није нека просторно, географско мјесто и одредиште гдје треба да стигнемо. То је стање у коме треба да пребивамо. И то можемо, и то морамо одмах и сада да урадимо. Преумљење, односно покајање значи промјена ума, то значи дубоко смирење и вапај ка Христу, ка Богу љубави Светој Тројици да се смилује на нас, да погледа на наше недостатке и несавршенства и гријехе покрије и усаврши нас да постанемо оно на шта нас је Бог призвао“, поучавао је Епископ Методије.

Поручио је да је то смисао данашњег празника и зато су се данас окупили како би постали сљедбеници Христови који сијају благодаћу Божјом и да љубављу према цијелом свијету и ближњима свједоче божанску љубав и смисао стварања свијета.

„А то је живот у заједници са Богом. То је Црква и њен рођендан данас прослављамо. Срећан вам рођендан Цркве! Срећан дан кад сте се родили, кад нас је све Бог у свом превјечном плану своме одредио да постојимо баш ми, не неко други и са великим повјерењем послао у матицу живота да ћемо моћи све недаће, искушења поднијети Његовом силом моћи, благодаћу а својим смирењем. То је једино што треба да урадимо, да се окренемо према Христу и да испружимо руке и кажемо: Господе, помилуј! Треба нам само да имамо вјеру и повјерење у Њега, љубав према Њему, да се окренемо и кажемо истински, из дубине свог бића: Господе, помилуј! И Он ће нас помиловати“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Методије.

По одслуженој Литургији,  сабрани су, предвођени Епископом свечаном литијом опходили храм Свете Тројице.

Благосиљан је и пререзан славски колач, који је у славу Божију, а поводом храмовне славе припремио Милија Томовић, док ће домаћин славе идуће године бити Славко Шћекић.   

Заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави.