Име села Блишково по предању које се сачувало међу мјештанима води поријекло од ријечи "Бли(ж)ш-ково" што означава "мјесто које се налази у "близини" - "Блиш" неког мјеста, односно Брскова, у којем се ковао новац. Сигурно је једно, да назив Блишково има везе са „ковањем“ јер се у селу до данас сачувао топоним Ковачевац. У Блишкову се налазио манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Налази се на мјесту Манастировина на Зећовини. Данас се овај манастир, који је познат у литератури као манастир Блишково, обнавља.

Тачно вријеме грађења цркве и оснивање манастира није познато. По Владимиру Петковићу, црква је могла бити из 13-14. вијека, али такво рано датовање није потврђено археолошким налазима и досадашњим истраживањима. Иако по архитектонском рјешењу црква може бити и из средњег вијека, судећи према техници градње, постојању дрвеног тријема на западу, карактеристичном поду сличном оном у цркви Свете Тројице манастира Мајсторовине, највјероватније да је црква подигнута крајем 16. вијека. Из тог времена потичу и најстарији писани подаци. Тако је 1615. године еклисијарх Лонгин приложио Минеј написан при игуману Антонију, а посебно је занимљив запис пишчев на Минеју по коме је књигу писао „под црквеном стрехом седећи“. Значајан је податак и натписа над вратима у припрати у коме се помиње игуман Макарије и за који се сматра да потиче можда из 17. вијека, прије 1615. године. По Владимиру Петковићу, манастир Блишково је одавно у рушевинама, али тачно вријеме рушења није утврђено. Судећи по томе да се манастир спомиње и почетком 18. вијека, вјероватно је до рушења дошло послије тог времена. Посљедњи игуман овог манастира, Ђорђе Варага, побјегао је од турског зулума у Свету Гору. Блишкова се помиње и у Сопоћанском поменику с почетка XVIII вијека.

По предању које се очувало, манастир Блишково је подигао кнез Вукан.

Манастир Блишкова