У Саборном храму у Никшићу служен помен блаженопочившем Патријарху

Поводом упокојења Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, благословом Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, у петак 20. новембра 2020. у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, по одслуженој светој Литургији, служен је помен блаженопочившем Патријарху српском Господину Иринеју.

У Саборном храму у Никшићу служен помен блаженопочившем Патријарху

Помен је служило братство Храма Светог Василија Острошког, а Литургији и молитвеном помену, услијед здравствених мјера, није могао да присуствује вјерни народ Никшића, како би се заједно са свештенством помолили за покој душе блаженопочившег Патријарха.
Пригодну бесједу произнио је протојереј Миодраг Тодоровић, наводећи да се јутрос упокојио наш свети Патријарх Иринеј, предстојатељ Српске православне Цркве. По ријечима оца Миодрага, Патријарх Иринеј је као јеромонах служио у Саборном храму у Никшићу.

„У времену када је био управитељ Монашке школе под Острогом, он је у никшићком Саборном храму служио више пута и, кад је овдје долазио у канонску посјету као Патријарх српски, причао је да је црква тада била прилично запуштена, а народ који је долазио могао се пребројати на прсте једне руке. Било му је пуно срце и био је сав радостан што смо се вратили Цркви Божјој, што смо се вратили Богу и Његовим светитељима“, казао је свештеник Тодоровић.

Додао је да је Патријарх понио са собом лијепу успомену да се народ вратио у окриље истине и вјечности.

„Читаво његово служење везано је за Цркву. Као дјечак завршио је Богословску школу, потом Богословски факултет, једно вријеме је био на усавршавању, на студијама у Грчкој, потом професор Призренске богословије, управитељ поменуте Монашке школе у Острогу. Кратко вријеме, свега годину дана, био је викарни Епископ Његове Светости тадашњег Патријарха Германа. Изабран је за Епископа нишког и ево, десет година, како је Патријарх српски“, навео је прота Миодраг.

Подсјетио је да је Његова Светост више пута посјећивао Црну Гору, као што је посјећивао све епархије српске Цркве. Оно што га је одликовало, указао је свештеник Тодоровић, јесте благост у покрету и погледу.

„Човјек који је својим миром, а који је стекао кроз дугогодишње служење Цркви, гдје се сабрао и нашао свој мир, гдје је нашао послушање према Цркви Божјој, то је самом својом појавом и самим својим служењем одисало из њега, макар смо ми обични људи имали такав доживљај и такав осјећај кад би се нашли у његовој близини“.

„Данас се он упокојио, преселио се у рајска насеља, по његовој жртви за Цркву Божју и за народ српски. Нека би му Бог због тога што је остао вјеран Цркви Божјој и посвједочио да су истрајност, жртва и љубав према роду и према Богу пут који треба и ми млађи да слиједимо, да и ми, вођени тим примјером, оставимо такав траг онима који долазе и да се тако настави кроз будућа покољења. Нека га Бог упокоји у Царству свом и подари рајско насеље“, рекао је протојереј Миодраг Тодоровић.

Вјечан покој Свјатјејшем Патријарху и Митрополиту Амфилохију, да их Господ прими у свој загрљај.       

 

Srpska pravoslavna crkva

Sveviđe