Трећи, завршни дан Манифестације „Дани Његошеви“ одржан је 14. новембра 2018. у Никшићу. У Парохијском дому, у послеподневним сатима, одржана је промоција књиге „Његош у збору свјетских великана“ Момчила Мићовића, којој су уз бројну пубику и учеснике промоције, присуствовали и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

О књизи „Његош у збору свјетских великана“, која је изашла у издању наше најстарије издавачке установе Српске књижевне задруге из Београда  и Књижевне задруге Српског националног савјета из Подгорици, говорио је проф. Веселин Матовић. Он је навео да је за посао у који се упустио Момичило Мићовић требало много знања, слуха за пјесничку ријеч, рада и ишчитавања, не само одабраних пјесничких дјела, него и литературе написане о њима.

На један тас своје ваге Мићовић је, по ријечима Матовића, ставио Његошево, а на други појединачно пет, несумњиво, највећих пјесника свјетске књижевности: Хомера (Илијаду), Дантеа (Божанствену комедију), Шекспира (Хамлета), Гетеа (Фауста) и Пушкина (Евгенија Оњегина и Бориса Годунова).

„Овакав посао тражио је мир и вријеме, а Момо је могао имати и једно и друго, на жалост, тек пред сам крај живота. Користећи богато наставничко искуство врсног професора књижевности и језика, он је стрпљиво упоређивао, на добро одабраним примјерима, све битне компоненте  анализираних дјела: теме, мотиве, начин обраде мотива, идеје, композицију, карактеризацију књижевних јунака, густину и мисаону дубину стихова, језгровитост поетског исказа, онтолошке и етичке концепције, гносеолошко- антрополошке продоре у тајне свијета и живота – све компоненте које чине њихове структуре, а онда, може се рећи, математички прецизно, и надасве  аргументовано, сабирао и изводио закључке“, оцијенио је Матовић.

По ријечима Радомира Уљаревића, Мићовићева дјела су систематична, темељна, уређена према строгим захтјевима струке, сасвим у складу са његовом изузетном, организованом, сабраном, одговорном и предузетном личношћу, личношћу која заслужује поштовање и дивљење.  

„Ова књига нас упућује на велику литературу - шта бисмо требали, односно морали читати, и још, како читати - да бисмо читали Његоша. И да бисмо разумијевали и тумачили Његоша. Она отвара нове просторе самјеравања и сагледавања Његошевог дјела и његовог неупоредивог дара, ипак, упоредивог са највећим дометима свјетске књижевности“, казао је, између осталог, Уљаревић и додао:
„Момчило Мићовић се тако поузано креће кроз различита времена у миленијумском или дво и више миленијумском распону, указујући на то колико је тајновито дјело великог Тајновидца, у ту тајновитост нас додатно упућује, упозорава нас да не прилазимо олако Његошу, већ да морамо да се припремимо за тај сусрет, јер никад нисмо довољно спремни. Момчило Мићовић је, сасвим сигурно, у највећој могућој мјери, био спреман за тај сусрет, који је означио његов живот и усмјерио његов дух у правцу који је непогрешив“.

Будимир Дубак је изнио мишљење да најдиректнији однос постоји између Његоша и Пушкина коме се, како је казао, дивио, те њихових дјела „Борис Годунов“ и „Лажни цар Шћепан мали“. Момчило Мићовић врши поређење између Његоша и Пушкина.

„Пушкинов Борис је самозванац, јер је цареубица, Димитрије је самозванац чији се прави идентитет крије, а Шћепан мали је самозванац, јер се представио као руски цар Петар III. Заједнички садржитељ овим личностима, тј. ликовима јесте сама лаж, с тога аутор књиге „Његош у збору свјетских великана“ тумачи Шћепана малог у свијетлу феноменологије лажи. Поредећи Његоша с Пушкином, Мићовић га, захваљујући метафизичким димензијама његовог дјела, претпоставља највећем руском пјеснику. Слично аутор поступа приликом поређења с осталим свјетским великанима у чијем збору је као равноправног видио нашег генијалног Ловћенског Тајновидца Његоша“, поручио је Дубак.

Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва „Његош“, је захвалио учесницима на „бираним, истинитим ријечима“ којима су представили ову књигу.

„Ово дјело је уврштено у програм „Дана Његошевих“ као књига која је важна, посебно за нас, јер, као што смо чули, на дубоко доживљен, интелектуално проницљив, књижевно аргументован начин упоређује Његоша са највећим свјетским пјесницима“.

„Момчило се, увијек, бавио Његошем, али, он је прошао кроз народно наслеђе, народну мудрост, а Његошеву мудрост оставио је за финале. Ова књига штампана је прошле године и промовисана у Београду када су о њој говорили, такође, умни људи“, рекао је Милутин Мићовић, брат покојног Момчила, аутора промовисаног дјела.  
Вече је водила пјесникиња Милица Бакрач.