У 25. недјељу по Духовима, 18. новембра 2018, света Литургија је служена у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки уз саслужење протојереја Данила Зиројевића и Остоје Кнежевића и ђакона Николе Маројевића.
Вјерном народу се пастирским словом обратио началствујући протојереј- ставрофор Слободан Јокић, који казао да нас је Бог створио за вјечност, а питање је колико ми размишљамо о вјечности, колико се трудимо да је задобијемо.
„За вјечност смо створени, због вјечности постојимо, јер нас је Бог саздао да будемо непролазна бића. Која је то љепота и милост Божја да не буде никада да нећемо постојати! Због тога је вјечност наш императив, наша заповијест да је живимо у љубави, да је живимо са Господом, јер може бити и она вјечност да нећемо бити са Господом и са ближњима, гдје нема љубави, гдје је тама. Али, ми трудимо да задобијемо да живимо у свјетлости и у љубави, да живимо са Господом, овдје и сада, а онда да то наше живљење пређе у живљење на Небесима“, бесједио је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.
Додао је да то чинимо испуњававајући оне двије једноставне и кратке заповијести: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и Љуби ближњег свога као самог себе.
„Господ нам даје ову дивну причу која треба да нас отријезни, да видимо ко је наш ближњи. Нијесу то само они са којима живимо, радимо, наши сродници по тијелу, кумови или пријатељи. Сваки човјек на овом свијету треба да буде наш ближњи. У причи о милостивом Самарјанину, Господ нам говори о томе. Сваки човјек носи рану, тако је, на жалост, у овом свијету док не дође онај љепши и бољи, док не дође Царство небеско“.
„Сваки човјек је рањен тјелесно или, што је још горе, духовно, његова душа је рањена гријехом, болешћу, тугом, муком. Ми хришћани треба да зацијелимо рану брата свога, ближњега свога, да зацијелимо рану непријатеља свога. На то смо позвани, то нам је Христос дао, да зацјељујемо ране и свједочимо вјечност. Ако не љубимо ближњег свог не можемо ни Господа љубити“, поручио је отац Слободан.
Током Литургије појали су пјевница Храма и хор Преподобне мати Ангелине. Вјерни народ приступио је Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.
