Одржано донаторско вече за цркву Светог Јована Kрститеља у Сутивану код Бијелог Поља

Бијело Поље У Центру за културу у Бијелом Пољу синоћ је  одржано донаторско вече које су организовале Епархија Будимљанско-никшићка и парохија Сутиванска и Његњевско-бистричка.  

Захваљујући се свима који су се одазвали позиву присутне је у име домаћина поздравио протојереј Милан Станишић.

“ Oво је вече посвећено уређењу порте, парохијског дома и потпорног зида у храму светог Јована Kриститеља у Сутивану. Велика је ствар када вам неко подари вријеме и то је израз жртвене љубави и нека Господ свима врати многоструко”, казао је о. Милан.

“Јер ти си ме из небића привео у биће, а када смо отпали подигао си нас опет и ниси одустао да све чиниш, док нас ниси узео на небо и даровао нам Царство Твоје будуће”- ријечи су литургијске молитве којом је бесједу започео Епископ будимљанско-никшићки Методије.

-Ово су ријечи литургијске молитве која се служи и коју изговара свештенослужитељ испред Часне трпезе у храмовима као што је овај у Сутивану и у свим храмовима. И у коме је садржана цијела судбина људског рода и сваког човјека појединачно, којег је Бог позвао из небића у овај свијет, у биће, из непостојања у постојање, коме станица посљедња није, хвала Богу, гроб, већ живот будући”, бесједио је Владика Методије.

Владика Методије је вјерницима пренио благосове из Милешеве са гроба Светог Саве, гдје је прослављена ктиторска слава Светог Kраља Владислава, који је подигао Милешеву.

“Данас прослављамо и његовог оца, монаха Симона- Светог Kраља Стефана Првовјенчаног, рођеног брата Светог Саве - првог српског Архиепископа.

И преносим вам благослов и Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, милешевског и других епископа и благослов Светог Kраља Владислава и његовог кивота, а понајвише благослов гроба Светога Саве, првог српског Архиепископа. Двјестапедесет и више година је Свети Сава својим светим тијелом био присутан у Милешеви,  док 1594. године душмани и окупатори нису спалили његове нетљене мошти на Врачару. И у том храму човјек не може да се отме утиску како су ти силни средњовјековни људи и владари, поред толико моћи имали истовремено и скромности, смирења и покајничког духа да су могли, како је то учинио краљ Владислав, да се у једном тренутку одрекну те моћи и положаја и уступе другом, што је данас у нашем времену скоро незамисливо. И да ти људи, који су били богати, не заснивају темеље свога живота и постојања на ономе што у неком тренутку живота имају и посједују, него на нешто што превазилази овај простор и ово вријеме. Они темеље имају имају у не-лажној ријечи јеванђељској и Христовој, на обећању вјечнога живота”, бесједио је Владика Методије.

Говорећи даље о спасењу и вјечном животу, Владика Методије је подсјетио  на причу у Јеванђељу, када један богати младић упита Христа, шта му ваља чинити да се спаси, да задобије вјечну срећу.

А Господ му каже: ” Па да испуњаваш заповијести, које је Бог дао”. А он каже: “Све сам од своје младости сачувао и испуњавам те заповијести”, на шта му Христос одговара: “Ако хоћеш да будеш савршен, подај и распродај све што имаш, раздијели сиромасима и хајде за мном.

Дакле, не рођацима и пријатељима који ти у неком тренутку могу то вратити, него онима који не могу никада да ти узврате.

И завршава ријечима ‘ и пођи за мном’.  И, каже јеванђелска прича да се је тај младић, пошто је био богат, сневеселио, и није пошао за Њим. А онда Господ каже: “Заиста вам кажем да је тешко богатом ући у Царство небеско. Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у Царство небеско”.  

У то вријеме богаство се сматрало благословом Божјим, а  сиромаштво као посљедица гријеха и богоостављености, тако да се на сиромахе гледало као на неке велике грешнике, а онда Господ међу њима, гдје влада такво мишљење и убјеђење говори да је ‘богатоме тешко ући у Царство небеско’”, бесједио је Владика Методије.

И наши краљеви, навео је Владика Методије, који су подизали задужбине и цркве сигурно нису били убијеђени да ће само својим богаством, које буду давали за изградњу цркви и манастира заслужити Царство небеско, напомињући да је та поука била дата том богаташу интидивидуално, а не као неки општи образац који треба сви да испуњавају.

„Јер има и она друга прича у Јеванђељу, када је цаниник Захеј, са само пола имања свога имања заслужио милост код Господа. И Христос је рекао ‘ ево, гле, дође спасење дому овоме данас’. Дакле, мјера онога што ми дајемо не може бити гарант да се њоме може купити будућа и вјечна срећа, али оно, чиме је завршио своју понуду том младићу је у ријечима ‘ако хоћеш да будеш савршен, пођи замном, буди мој ученик’. То је позив за сваку људску душу која се роди и која ће се родити на овом свијету. Једино нас Бог може спасити у оној мјери у којој ми идемо за Њим. То значи да се не смијемо уздати да ће то што нешто дајемо у материјалном смислу бити гарант да задобијем оно што је циљ хришћанског живота, а то је благодат Духа Светога. Она се не може купити новцем, али може стањем у којем треба да пребивамо, а то је спремност да у сваком тренутку будемо спремни да све положимо пред ноге Христове, а они прави Хиршћани који до краја иду за својим Учитељем, треба да буду спремни да дају и оно што је најдрагоцјеније Божје човјеку а то је да за Њега положе и живот свој. Ми смо се вечерас окупили да се подсјетимо ових јеванђељских ријечи и да не мислимо да у висини неког прилога који смо спремни да дамо за своју цркву, или заједницу, да ћемо тиме нешто да купимо или откупимо, била то жива заједница људи којима треба помоћи или црква у којој се сабирамо причећујемо Тијелом и Kрвљу Христовом, примамо Свете тајне преко којих благодатне енергије преображају нашу душу и живот, него да је то само један од израза наше спремности да увијек до посљедњег дана нашег издиханија будемо истински и прави Христови сљедбеници, какви су били наши славни преци, Светитељи, који су нам у аманет оставили пут којим су ишли сљедујући за Христом, и градећи спасење и своје душе и свог нарога”, бесједио је Владика Методије.

Донаторско вече је обогаћено културно-умјетничким програмом у којем су наступили KУД “Текстилац”, народни гуслар Радован Радовић, као и рецитаторке Марија и Анастасија Kовачевић.  

Сјајним извођењем пјесмама “Вила са Kошара” и “Ој Kосово, Kосово” дружење је уљепшала и солиста Јована Шћекић,  као и заједнички хор "Свети Никола" и "Света Петка", под диригентском палицом Василије Обрадовић.  

Програм је водила Сања Ћировић.