У цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу у недјељу 3. марта 2109. Литургију је служио јереј Никола Скопљак.
Отац Никола је припреме за  Васкршњи пост упоредио са припремом за путовање, за које су и припреме веће, уколико је путовање дуже.

“А и ми православни Хришћани се припремамо да кренемо на далеки пут, који траје седам недјеља а тај пут који би требало да нас води ка Царству Небескоме, ка вјечном животу, радости Васкрсења Христовога и нашега. Ево видјели смо да је Света Црква пред овај Велики Часни пост одредила четири припремне седмице и посебна света Јеванђеља, која  се читају у те четири недјеље, да нас припреми за пут којим би требало да кренемо.

Ево и данас у трећу припремну недјељу чули смо свето Јеванђеље, које говори и поучава нас о милости  милосрђу и љубави Божјој. Џаба нам ако испуњавамо пост и молитву а немамо истинске милостиње и љубави једни према другима, што је основ и кључ наше вјере.
На жалост често, када почињемо пост и улазимо у свети пост, ми некако Бога доживљавамо као неког ко стоји испред нас и чека да види како смо ми постили и шта смо појели, и као да нас чека да нас казни за то, а не приступамо на начин да Бог жели да види каква ми дјела чинимо и радимо  у току тога поста и какву љубав пружамо једни другима, и на који начин дјеламо. Доћи ћемо и рећи ћемо - нисам постио на води, а када упитамо човјека рећи ће нисам причао са комшијом. И њему је већи гријех што није постио на води а не то што не прича са комшијом. Па како онда да видимо Бога када онога до себе не видимо и када осјећамо мржњу. Нема ту поста, није пост само у храни, иако је то дјелатност коју треба да употребљавамо. У том ланцу мора све да функционише, јер у супротном и сам тај ланац пуца.

Е зато нас и данашње Јеванђеље позива на истинско милосрђе и љубав да нас поучи. И причамо о страшном суду, озбиљно нас црква позива и поучава како ће бити када станемо пред лице Божје, каква смо дјела чинили, да ли ћемо стати са лијеве стране, како каже Јеванђеље, гдје су јарад, или са десне стране Оца Небескога.

Да би ти стали с његове десне стране, треба, како и говори Јеванђеље, да чинимо добра дјела, показујемо милост и љубав једни према другима, као што је сам Господ рекао кроз Јеванђеље: гладан бејах нахранисте ме, жедан бејах и напојисте ме, у тамици бејах и обиђосте ме. Е на то смо и ми позвани, браћо и сестре, Он је сам рекао “када учинисте једном од малих мојих, мени учинисте”. А коме је највећа потреба него патнику, заробљенику, болеснику. Па да и пружимо руку за почетак велико је. Како каже Свети Јован Златоусти да пружена рука просјаку даје улаз у Царство небеско.

Упућено мало из милости сваком просјаку отварају се врата ка Царству небескоме. Управо је то суштина данашњег Јеванђеља. А сваком је допрло у уши, срце и разум а на нама је да ли ћемо та дјела да извшавамо, да ли ћемо тим путем и стазама да идемо, или ћемо бити као друга страна, како је рекао Господ, чија су срца била хладна, окамењена. То су људи који су самољупци, грехољубци, који гледају само на себе и хранећи тако се мисле  да ће тако нахранити све. Видјели сте како се завршава њихов пут када стану пред лице Божје. Трудимо се да будемо примјер једни другима”, бесједио је о. Никола.

Он је истакао да треба сви да за почетак пружимо макар живу ријеч из срца и да свако уради оно што је до њега.
“Сјетимо се наших светих предака Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог. Па да су Светом Сави причали да ће пропасти Немањићи  и да ће доћи да владају Турци шта би требало они да раде.

Зато треба да сви у датом моменту радимо онолико колико је до нас. Није наше да нашим умом и разумом, иако их је Бог дао, да размишљамо о томе, наше је да дјеламо и чинимо а његово да доноси суд. А засигурно ће донијети добар суд када нас трпи овакве и подарити нам истинску љубав када направимо један корак ка њему”, бесједио је о. Никола.