У цркви Светих Апостола Петра и Павла Бијелом Пољу, у недјељу 4. јуна 2018, Литургију је служио протојереј-ставрофор Дарко Пејић.

У бесједи послије причешћа о. Дарко је бригу Бога за вјернике упоредио са бригом родитеља.
“Ниједан родитељ не шаље своју дјецу на пут прије него их најприје добро не припреми свим што им је потребно. Ниједан домаћин не излази на њиву без волова, рала, ниједан војсковођа не шаље војнике у бој без оружја. Када ми људи, како у Јеванђељу, зли будући, умијемо добре дарове давати, како ли тек онда даје нама наш Отац. Једино ми заборављамо да имамо већега родитеља од свих родитеља, већег домаћина и цара, и стално сумњамо. Па грчевито привезани за ову земљу и када треба да идемо на пут само купимо овоземаљске ствари, када треба у бој само мислимо на овоземаљско оружје, а у њиву мислимо на овоземаљска оруђа а заборављамо стално када крећемо да се прво помолимо Богу и да родитељи благослове дјецу и помоле се за њих. Треба прво од њега помоћ да заиштемо.
Данашња недјеља се зове још и недјеља свих Светих, којих је безброј и од којих нису сви у календарима. Славимо их одмах послије свете Педесетнице, да се и они не би понијели тиме да су својом снагом постали свети, али и нас да опомене, да све бива благодаћу Божјом и Духа Светога, да је свугдје и у свему прст Божји. И у данашњем Јеванђељу Христос каже: Ко се одрекне мене пред људима одрећи ће се и њега Син човјечији пред Оцем мојим. И ко не узме крст свој и пође за мном није мене достојан. Ко љуби оца или мајку или сестру већма од мене није мене достојан. Родитељима, поготову себичним ове ријечи дјелују страшне, и мисле ко ми је пречи од дјетета мога. Оно је моје све, мој бог, међутим, то је једна од најстрашнијих грешака које родитељи чине дјеци. Ставили смо дјецу на пиједестал божанства и они се онда тако и понашају, без обавеза и труда. И створили смо генерације дегенеративне дјеце неспособне за живот. И што му више тих земаљских добара дамо већа је шанса да пропадну.
Дјецу најприје треба научити љубави према Богу и према старијем, да науче да их поштују. Ми смо на жалост све замијенили, па смо у стању да се огријешимо и о брата, друштво, породицу, све само за рад тога да што више узмемо за себе и своју дјецу. Све што узмемо није благослов дјеци него камен око врата, куће, имања, станови, аута. Све што им дамо а није поштено зарађено, и ако се они нису трудили око тога биће им камен око врата. Умјесто да их учимо основним вриједностима, да дођу у храм, крсте се, посте, жене и удају”, бесједио је о. Дарко.