У цркви светих апостола Петра и Павла Литургију у недјељу је служио јереј Никола Скопљак. У бесједи вјерном народу послије Литургије, о. Никола је подсјетио да човјек, живећи у свијету и гријеху везује се пуно и превише за земаљске ствари и отупљујући тако удаљава се од свога Творца, Бога Оца, од онога који му је дао сва добра на овој земљи, заборављајући да све оно што користи јесте од дародавца Господа нашега Бога.
“И живјећи тако човјек се испуњава великим бригама и овоземаљским стварима, заборавља на духовни живот, срце и душу своју. И често бива болестан од гријеха, јер највећа болест јесте гријех, та болест се сели на тијело и човјек пати. Немогуће је сваког човјека привести богопознању и истини. Оно што човјек може и треба да ради јесте да поправља себе у духовном погледу, да се испуњава божјом љубављу, да за њу у својој души прави мјесто гдје ће да је посије. А онда да је његује и залива како би расла у мјери колико поштујемо закон божји и колико се пењемо на ту духовну љествицу богопознања. Данашње свето Јеванђеље нас дивно опомиње, позива и подсјећа како је Христос крај Галилејског језера позвао своје ученике, Андреја, Јована и Јакова, људе који су били прости обични рибари. Позива их да крену за њим, а они испуњени вјером у Господа Исуса Христа истога момента се окрећу и полазе за њим. А тај исти позив који је Господ Исус Христос упутио простим рибарима упућује и свима нама, као да жели да кроз ту реченицу каже “сви који сте гладни и жедни правде божје ајдете за мном- узмите свој крст и идите за мном”, јер то је једини истински пут, а све около су тама, гријех и пропадљиво. Само она истинска ријеч Божја и сам Господ је једини истина и живот. Не позива он оним ријечима ни богаташе, ни сиромахе, не позива нас ни као учене и неучене, важне или неке небитне људе, него нас позива као његова чада, да идемо за њим како би наслиједили Царство небеско и живот вјечни, како би се исцијелили од те највеће болести- гријеха. А то је могуће само и једино кроз Господа Исуса Христа, кроз божје заповијести, законе, кроз ону дубоку молитву “Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног”. И све то крунишући кроз свету тајну причешћа избављамо се од роспства гријеха, идемо и грабимо ону истинску свјетлост која треба да обасја срце и душе наше, како би се уселио Господ у нас и да наша душа даје рода и плода. Немојмо да протраћимо и ово вријеме Петровданског поста. Упловимо у пост, у свету тајну покајања, исповијести, преиспитујмо себе свакога дана а Господ види свачију намјеру и дјело. Нека би и нас овдје сабране, благодаћу Духа Светога Господ осјенио својом светошћу, љубављу и погопознањем и увео кроз врата раја, а њему Троједином Богу, Оцу и Сину и светоме Духу, нека је слава и хвала”, бесједио је о. Никола.
