У манастиру Ђурђеви ступови код Берана данас је одржан Сабор кола српских сестара Црне Горе. Скуп је почео Светом архијерејском литургијом коју су у манастирском храму Светог великомученика Георгија служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је подсјетио да су Кола српских сестара обновила своје постојање у Црној Гори почетком деведесетих година прошлог вијека.

„Почевши од Херцег Новог, тамо гдје је и прије рата било средиште кола српских сестара, милосрдних и милостивих, кола српских сестара које је као такво покренуто прије више од стотину година. Велика сликарка, Ваљевка Надежда Петровић, она је била носилац тога и оснивач милосрдног кола сестара у вријеме несреће Првога свјетског рата“, подсјетио је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да су кола српских сестара код нас укинута послије Другог свјетског рата, али и да нијесу престала да постоје у Америци, Аустралији, Енглеској и широм Европе.

„Кола српских сестара су непрекиднпо постојала и око њих су се сабирали хришћани на читавом земаљском шару. Њихове чланице су око себе сабирале и своју и другу дјецу, учећи их страху Божјем и путу Божјем, а у исто вријеме милостиво служећи, нарочито онима којима је била таква потреба“, казао је он.

Нагласио је да је и у Беранама основано, а сада и обновљено Коло српских сестара и да је то повод данашњем сабрању у Ђурђевим ступовима.

„Да буде сабрање свих кола из Црне Горе у овом мјесту милости и славе Божје, у овој немањићкој светињи која је кроз вјекове овдје била знак Божанске милости, љубави и доброте“, казао је Владика Амфилохије.

Владика Амфилохије је изразио благодарност нашим мајкама и сестрама које настављају то дивно коло српских сестара милости и милосрђа према народу Божјем.

„Том милошћу су и сачуване ове светиње, а и оне су чувале ту милост кроз вјекове“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

Митрополит Амфилохије се осврнуо и на најаву властодржаца да у име државе отму Цркви Божјој њене храмове.

„Светиње се дижу у славу Божју, за сабирање народа Божјег и оне припадају прије и изнад свега живоме Богу и Његовој доброти. Онда припадају народу који их гради, Цркви Божјој. Кроз вјекове је то тако било. Наравно, онда припадају и оној држави у којој се налазе. Али, то не значи да они који су на власти у држави имају право да отимају те светиње, да их присвајају и да сад кажу како су то њихове светиње“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Поручио је да су у вријеме када су Црном Гором управљали крштени владари, они могли да кажу да су то и њихове светиње.

„То је могао да каже краљ Никола, крштени владар, који је градио стотине светиња, и обнављао у своје вријеме са Митрополитом Митрофаном баном. Али не могу то да кажу они они који су пљунули на часни крст, који су следбеници оних што су братском крвљу обагрили Црну Гору, побили преко сто двадесет најбољих свештеника, што су убили Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, који су на правди Бога судили Митрополиту Арсенију Брадваревићу и осудили га на једанаест година затвора за наводну антидржавну дјелатност, следбеници оних који су се одрекли Бога, који у Бога не вјерују“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски.

Митрополит Амфилохије је поставио питање каква је то власт и каква је то држава у којој су уништена сва предузећа која су настала трудом претходних генерација.

„Та су предузећа опљачкана. И сад имате једну групу богаташа који су за тзв. западне вриједности. Обогатили су се, не својим трудом. Зна се како су се обогатили. Једино су им остале цркве да и са њима ураде оно што су урадили са хиљадама предузећа у црној Гори. И то цркве које су њихови претходници запуштили и занемарили. Сад треба и те цркве, које су се, хвала Богу, обновиле, да задрже за себе они који су обезбожена власт“, казао је Владика.

Осврнуо се и на покушај властодржаца да се представе јавности као зналци теологије и црквених канона.

„А учили су вјеронауку по Марксу, Енгелсу и Јосипу Брозу. То је њихова вјеронаука, безбожна вјеронаука коју су учили, бољшевичкко-титоистичка. И сад на основу ње они почињу да богословствују и да причају своје приче о Цркви у Црној Гори, да шире лажи и да тиме поново уводе диобе и мржњу у народу, да дијеле народ на основу те своје идеологије. Није то добро ни за њих, ни за Црну Гору. Није добро за народ Божји. Тиме се ништа не постиже, осим што се умножавају зло и мржња, и дух отимачине и пљачке“, каже Митрополит Амфилохије.

Осврнуо се и на оптужбе да Црква не поштује власт у Црној Гори.

„Ми поштујемо власт, поштујемо оно што је од Бога дато као поредак друштва. Али, то не значи да морамо поштовати сваку одлуку властодржаца, поготово антибожних, противбожних, који разарају светиње Божје и светињу народне душе и народног живота“, закључио је Митрополит Амфилохије.

На крају Литургије Митрополит Амфилохије је на предлог предсједнице Кола српских сестара Црне Горе  одликовао архијерејским похвалницама Бранку Војводић, Соњу Кривчевић, Мирјану Лалошевић и Зорицу Поповић.