На празник Рођења Светог Јована Претече – Ивањдан, у суботу 7. јула 2018, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством Свету Архијерејску Литургију у манастиру Црнча код Бијелог Поља.
Надахнутим архипастирским словом сабраном вјерном народу обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, честитајући велики празник Рождества Светог Јована Крститеља и храмовну славу светиње која се обнавља.
Рођење Светог Јована Крститеља, по Владикиним ријечима, било је по много чему чудесно, божанско и натприродно. Његови родитељи, Свети пророк Захарија и Јелисавета, дуго година, по Божјем промислу, нијесу имали дјеце, иако су били праведни и богоугодни.
„Трпјели су и молили се Богу и Бог је услишио њихове молитве у моменту када су се најмање надали, када су зашли у године, али Бог је подејствовао својом силом, милошћу и човјекољубљем и анђео Господњи донио је благу вијест са Неба Захарији да ће добити сина. Он у том моменту није могао повјеровати, а анђео Господњи дао му је знак у коме је била и мала опомена“, рекао је Епископ Јоаникије.
Истакао је да је овај догађај био у Божјем плану и по Божјем промислу, јер је рођење Јована Крститеља указивало на Христово рођење.
„Бог је тако устројавао наше спасење, да људи буду наредни да повјерују када дође Богомладенац Христос у овај свијет и да Га прославе, да узнесу Богу достојну хвалу. Јесте рођење Јованово обрадовало његове родитеље, али та радост Божјим промислом проширила се на цио свијет и ушла у радост Јеванђеља Божјег“.
„Биографија Светог Јована Крститеља помијешана је са Христовом биографијом земаљском. Свега шест мјесеци послије затрудње, осјењена Духом Светим, Пресвета Дјева Богородица и роди Богомладенца Христа, али, претходио Му је Свети Јован, као што је касније претходила проповјед Светог Јована Крститеља Христовој проповједи“, бесједио је Владика Јоаникије, указујући да је Претеча Христов проповједао покајање и очишћење грехова.
„Ми кажемо да је покајање потреба човјекова да се ослободи бремена гријеха, али није само то, него је покајање и осјећај присуства Царства Божјег које долази. Да бисмо постали судионичари тог Царства Божанског ми морамо да се припремимо, да се очистимо, исповједимо своје гријехе, да се покајемо за своје мане, недостатке, недјела, за све оно што као људи гријешимо. Јер, долази Царство Божје, а доноси га Син Божји, Господ Исус Христос и то је суштина проповједи и службе Светог Јована Крститеља, кума Христовог“, рекао је Владика.
Није чудо, поручио је Преосвећени Епископ, што га је сам Господ Исус Христос похвалио изнад осталих људи.
„На земљи нема већег од Јована Крститеља, нема веће правде, већег човјекољубља, веће вјере, нити жртве међу људима од Јованове, али, ако се удостојимо Царства Небеског силом Божјом, милошћу и човјекољубљем Његовим, ми ћемо се удостојити веће славе од оне коју је Свети Јован Крститељ имао на земљи. У Царству Небеском он је први са Христом и Пресветом Дјевом Богородицом“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Мјесто Црнча је свето и знаменито мјесто кроз многе вјекове. По писању појединих научника из новијег времена могуће је да је овдје постојала светиња и прије Немањића, те да је ову цркву подигао знаменити кнез и ктитор Мирослав, брат Светог Стефана Немање. Поуздано се зна да је манастир Светог Јована Крститеља у Црнчи био метох манастира Жиче у првим временима Светих Немањића, као и то да се овдје упокојио Свети Арсеније, наследник Светог Саве.
„Овдје је живио и упокоји се Светитељ и то је велико знамење за ово мјесто, као што је велико знамење што је ова светиња вјековима пјевала у славу Божју, и када је била у својој слави, и када је била у понижењу. И када је разрушена окупљала је свој народ, никад се овдје није прекинуо сабор за овај празник и друге свете дане у години“, нагласио је Његово Преосвештенство.
Он је захвалио надлежном пароху свештенику Синиши Јанковићу, мјештанима Црнче и свима који су се трудом и љубављу, уградили у ову светињу, која ће, по ријечима Владике Јоаникија, ускоро бити спремна за освећење. Изразио је наду да ће до следеће или наредне године, радови на обнови бити завршени и да ће храм заблистати у свом првобитном сјају.
Храмовна слава прослављена је уз трпезу братске љубави. Домаћини су били братство Вуковића, а дио славског колача, као залог будућег славља, преузели су Крушчићи.
