Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством, на Задушнице и празник Преподобног Исака Сирина, у суботу 10. фебруара 2018, Свету Архијерејску Литургију са поменом упокојеним православним хришћанима.
Послије свете службе Божје, у којој је сабрани вјерни народ приступио и присајединио се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове, одслужен је помен упокојеним ктиторима, приложницима, свештенослужитељима, добротворима ове свете обитељи и свим хришћанима, упокојеним у православној вјери.
На тај начин обиљежене су Задушнице, дан посвећен молитвеном сјећању на преминуле.
Преосвећени Епископ Јоаникије се обратио архипастирском бесједом, рекавши да се душе упокојених радују на Небесима када их се год сјећамо на овакав начин, помињући их пред лицем Божјим, на светој Литургији.
„Чинећи их, на такав начин, благодаћу и милошћу Божјом, заједничарима ове свете службе, тако да смо на светој служби сви заједно зато што нам је свима, и нама који смо овдје, и онима који су на Небесима, један Господ Исус Христос Духом својим Светим, глава и милује нас све преко Сина Божјег милост Бога Оца“, казао је Владика.
Он је подсјетио да Велике задушнице нијесу једини дан када се помињу покојни.
„Свака субота у току године је дан за помињање покојних, а нарочито суботе послије Теодорове до Лазареве суботе. У црквеном, богослужбеном поретку исте су као ова данашња, истог значења, истог смисла. Не треба да заборавимо ни оне Задушнице, које се чине уочи Тројчиндана, субота уочи Тројчиндана је дан који је на васељенском нивоу, на нивоу цијеле Цркве, такође, дан задушница“, нагласио је Његово Преосвештенство, указавши и на значај Јесењих задушница, у прву суботу по Митровдану.
Он је додао да Велике задушнице, уочи поста пред Васкрс, јесу, на неки начин, најистакнутије, најупечатљивије, али је важно да знамо, нагласио је Преосвећени Епископ, да је свака субота дан за помињање упокојених.
„Треба да знамо, такође, да се помени покојницима – четрдесетодневни, годишњи помени организују око четредесет дана, око године дана, али, у суботу која претходи. Тако је установљено од вајкада, него је дошао несрећни комунизам, безбожништво које је измјестило наш народ из корјена“, бесједио је Владика Јоаникије.
По његовим ријечима, најважније помињање имена преминулих јесто оно када свештеник, док припрема Свете Дарове у олтару, вади честицу из благословеног хљеба, по именима помиње преминуле. Важно је, такође, и помињање које свештеник врши док чита молитве у току службе, али та имена, истакао је Владика, углавном, не долазе до руку свештенослужитеља. Имена се, најчешће, дају за помен над житом, написана, нажалост, латиницом, неуредно.
„Непажљиви смо постали, али, нека Бог помогне да се вратимо на прави пут Божји, да се вратимо као онај јунак из наше епске поезије, који се некако врати у седло, па настави даље да јаше и иде правим путем Божјим“.
„Донесите, браћо и сестре, имена, напишите их на листу папира лијепо, својом руком, ћирилицом, немојте куцати на компјутеру. Рукопис је печат личности, а не оно вјештачко што из компјутера извучете. Дајте свештенику, не морате дати никакав прилог, прилог се даје кад се може и кад се хоће, из љубави, кад желите да помогнете Цркви. Збуњују се људи око најмањих ситница и глупости, зато се стално се удаљавамо од Цркве, а то ђаво користи на свој злобан, пакосан начин“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
