Епископ Методије на Малу Госпојину богослужио у манастиру Косијерево
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Рођења Пресвете Богородице, у суботу 21. септембра 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Косијереву, у Петровићима, у Бањанима, чиме је ова древна светиња молитвено прославила своју храмовну славу.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке и приморске и свештенослужитељи Румунске православне Цркве.
Прије почетка Литургије, Владика је у чин чтеца произвео Василија Јововића и Небојшу Бјелетића.
У евхаристијском сабрању учествовао је у великом броју вјерни народ овог краја, из Никшића и других крајева Црне Горе и најближих херцеговачих мјеста. Присутни су били и Марко Ковачевић и Немања Вуковић, предсједник Општине и СО Никшић.
Након причешћа вјерника, празнична литија вјерника опходила је храмовно здање, а Преосвећени Епископ Методије је освештао славске приносе и са домаћином славе Миодрагом Кнежевићем преломио славски колач.
Владика је честитао данашњи велики празник – Малу Госпојину, а игуману косијеревском архимандриту Арсенију (Самарџићу) славу овог древног храма и свете обитељи.
„Овај храм и ова света обитељ више пута су своје темеље мијењали, па су и мјеста мијењали, позицију на којој су се налазили, а мијењао је, чак, и форму и облик првобитни који је имао, али није своју суштину промјенио, благодатну силу Божју која из њега извире ријекама благодатним излива се на све нас који смо се овдје сабрали, и која се изливала на све оне ријеке људи који су притицали у ову свету обитељ, вјековима напајајући се силом и енергијама Божјим. Славећи Рођење Пресвете Богородице, изнова се народ рађао, препорађао и преображавао и обасјавао том свјетлошћу Христовом која је иста остала и којом смо се ми напојили на овој светој Литургији данас, причешћујући се Тијелом и Крвљу Христовом божанском вјековима“.
„У данашњем Јеванђељу које је говорило о Марти и Марији, сестрама и њиховом брату Лазару у Витанији, гдје је Господ одсјео са својим ученицима, Христос је поручио том народу који се око Њега тискао, а онда и свима нама, до краја свијета и вијека, онима који буду слушали Његове ријечи и ишли за Њим; кад је она једна жена рекла: Блажена утроба која те је носила и груди који си сисао. Господ је рекао: Блажени су они који слушају моју ријеч и држе их. Ро духовно сродство са Христом богочовјеком које нам је преко Пресвете Богородице, чије рођење данас прослављамо, дошло и постало доступно, иако је Он двије хиљаде година прије нас овом земљом ходио, сви смо призвани и то назначење имамо да се с Њим ородимо, без обзира што немамо племенске, или етничке везе с Њим, биолошке, генетске на које се овдје вјековима позивамо“, казао је Епископ Методије.
Зашто се, запитао је Владика, позивамо на наше свете претке.
„На њих се позивамо и они су постали свети и вјечни и непролазни зато што су се ородили са светим, вјечним и непролазним Господом. Сви ми који смо се овдје окупили имаћемо везе са прецима нашим славним, витезовима духа и вјере који су очували вјеру православну овдје на овом негостољубивом поднебљу, у оној мјери у којој се будемо ми ородили са Христом богочовјеком. Славимо рођендан Пресвете Богородице, ми славимо разне рођенданеи радујемо се, поготову, кад се на овај свијет роди словесно биће, створено по лику и обличју и подобију Божјем, али се највише радујемо рођењу Оној преко Које и без Које ми никада не бисмо могли да се спојимо са божанским, а тиме би човјечанско заувијек остало смртно, пропадљиво, трулежно и ограничено својом пропадљивом природом“.
„Спајајући се са божанском у лику Христовом, у Његовој личности коју је безмужно и безгрешно зачела Христа у утроби својој Духом Светим Она чије рођење данас прослављамо и тиме се спасио цијели људски род. Није толико важно да ли ћемо бити срећни и задовољни у овом животу. Најважније је да ли ћемо се спасити, а спасења нема без орођења са Христом, а сродства духовног с Њим и с нашим прецима нема без побожности и вјере. Човјек од кад се роди, па и то да се роди није сигурно хоће ли се родити. То је све Божје давање, а онда и кад се човјек зачне и треба да се роди, питање је да ли ће уопште да се роди или ће умријети још у утроби мајке своје. Ако се деси да се роди, није сигурно да ли ће здраво да одрасте, развије, израсте у човјека, у личност. Ништа није сигурно, све је опет Божје давање. Тај човјек коме је све дато, из небића у биће да пређе, а онда и кад падне Господ нас подиже и све чини, никад не одустаје да нас уведе у Царство своје будуће. Онда опет тај човјек у свом животу, у свим својим данима, плановима не оставља, макар, и најмањег простора за вјеру и за Бога да буде онако како Он каже и каква је воља Његова у вези са нашим животом и нашим земаљским путе, и нашем вјечном судбином“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Мало је, навео је Владика Методије, записано о Оној Чије рођење данас прослављамо, чак су и јеванђелисти мало о Њој рекли.
„Записано је једно а то је довољно за нас који идемо за Њеним сином, кад је рекла: Ево слушкиње Божје, нека ми буде по ријечи твојој, Господе. То је девиза, то је слоган, то је оно што је путеводитељ нашег живота кроз овај свијет. Да оставимо мало простора за Трећег од Кога све зависи, од Бога и да вјерујемо у Њега и онда ћемо истински смисао овог празника доживјети и осјетити, онда ће се и на нас излити благодат Духа Светог као што је на Пресвету Богородицу. Онда ће се у нашем срцу зачети Христос, а ми ћемо се у дубинама свог бића у посту, молитви и подвигу, братољубљу, праштању и милостивости срести с Њим, а преко Њега и са свим светим и свим нашим прецима на које се тако поносно позивамо. То је једини пут“.
„Зашто су ове светиње у овако пустим мјестима грађене, да ништа од спољашњег не би одвукло човјека да понире у своје дубине и да се тамо са вјечним сретне у молитви, вјери и побожности. Зато смо се и ми окупили данас. Ово су пети темељи ове светиње. Не личи на себе каква је саздана, има другу форму и облик, али иста сила из ње избија, зато смо се овдје окупили, не због њене архитектуре, древности, старине, традиције, историје њене, него због једнаке силе која из ње избија и од које нам наша вјечна судбина зависи. Срећна вам слава, Бог вас благословио, дао вам вјере да оставите у вашим животима макар мало простора за Бога, да се у Њега поуздамо и у Њега повјерење да имамо и да нас Он својом светом руком води, а ми смиреноприхватамо и кажемо, као што је рекла Она чије рођење данас прослављамо: Ево слуга Божјих, Господе нека нам буде по ријечи твојој. Онда за нас више неће бити никаквих проблема, све ће нам онда Господ придодати, стоструко онолико колико бисмо ми или колико не бисмо могли ни пожељети, и то нам је рекао, али не трговачки и пиљарски да Му приступамо, него је Он рекао: Ја хоћу срце твоје сине, а то значи цјелокупно биће наше“, поучавао је Владика Методије, додавши да је то мјера нашег односа са Богом.
„Дати Му своје биће и своје срце, дати Му оно што је Његово и то на Литургији приносимо: Твоје, Њему се обраћајући говоримо, Твоје од твојих, који смо ми, Теби приносимо ради свега и за све. Цио живот онда ће да нам буде благодарење, захваљивање, цио живот ће да буде Литургија која значи захваљивање. Онда ће нам Бог дати оно што нам потребује. Срећна слава оцу игуману, свима који сте се овдје сабрали, нашем драгом Марку, градоначелнику Никшића који је још од својих раних година напајао се и напаја на Литургијама силама благодатним и који је уцрковљен човјек. Овдје се налазе мошти Светог апостола Луке, у Црној Гори се налази рука десница која је крстила Господа у Јордану Светог Јована Крститеља, мошти Светог Арсенија, Светог Василија, Светог Петра, Светог Симеона на овако малом простору. Штта нам још треба? Све имамо, све нам је Бог дао, све те путеводитеље, показатеље и знакове поред пута којим путем треба да идемо. Слава овог светог храма нека је свима вама на напредак, ваших породица, домаћину славе Миодрагу, нека Господ благослови његов труд, који се потрудио да нас све, заједно са игуманом Арсенијем, дочека“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
Овом приликом додијељене су архипастирске грамате онима који су се потрудили у обнови храмова у Бањанима. Одликовани су Бранко Копривица за дугогодиншњи труд и предсједавање Црквеним одбором при храму Светог Николаја у Копривицама, и Душанка Јанковић за љубав и доброчинство приликом обнове храма Светог Јована у Миљанићима.
Епископ Методије је срдачном добродошлицом поздравио и госте из Румунске Цркве, који на овај празник традиционално долазе у манастир Косијерево, доносећи на благослов народу у Црној Гори чудотворну икону Пресвете Богородице из манастира Калугара.
Сабрање су поздравили домаћин овогодишње славе Миодраг Кнежевић и Бранко Копривица.
Игуман манастира Косијерево архимандрит Арсеније уручио је Владици Методију на дар икону Пресвете Богородице.
Сабрање је настављено уз трпезу братске љубави, а одржан је и пригодан културно-умјетнички програм у којем су учествовали: група ходочасника „Онам онамо“ из Београда, хор Преподобне мати Ангелине којим диригује проф. Ана Бојић, појац Вук Попадић, студент теологије, гуслар Славко Горановић, КУД Владимир Гаћиновић из Билеће, Драган Рајкић, појац Румунске православне Цркве, пјевачка група „Бањани“.
