На празник Воздвижења Часног и Животоворног Крстовдан, у недјељу 27. септембра 2020. свету Литургију, поводом доласка моштију Светих мученика Јасеновачких, у храму Светог Николе у Никољцу, служио је отац Владислав, игуман манастира Блишково са свештенством.
У пастирској бесједи сабранима, свештеник при цркви у Никољцу, отац Милосав Јовановић је казао да су се поклонили Часном Крсту Господњем и Светим мученицима Јаасеновачким, који ће чувати и благосиљати град Бијело Поље и вјерне у њему.
„Имамо, посебну, благодат да се честица Часног Крста Господњег налази у нашем Цетињском манастиру, поред руке Светог Јована Крститеља. Ми, цјеливајући крст Господњи, цјеливамо Онога Који је распет на њему. Дрво, само по себи, нема никакву моћ да није Онога Ко је на њему распет, да нема Христа Који чини чудо и излива благодат преко тог Крста. Бог кроз мошти чини чуда и даје исцјељење“.
Отац Милосав је додао да се вјерни, прије свега, поклањају лику који је изображен на дрвету, ономе кога је Господ прославио.
„Данас, не случајно, поред празника Крстовдана, имамо радост да се поклонимо Светим мученицима Јасеновачким. Њихов живот, страдање, заиста, је било спасоносно. Они су, носећи свој крст до краја, угледали Свето Васкрсење Христово. Благодаримо Богу и Светим Мученицима, што су дошли у наш град и овдје ће остати, да се молимо пред њиховим Светим моштима; да нас заступају пред Престолом Господњим“.
„Али, такође, се сјећамо страдања, кад је од 1941-1945. године, од усташке руке, само, у логору Јасеновац, пострадало преко 700 хиљада људи“, бесједио је отац Милосав.
„Замислите, браћо и сестре, у том времену, колики је то злочин. Имао сам посебну благодат да посјетим Јасеновац; на том мјесту се чују оне ријечи светог Писма: Каине, Каине, гдје је твој брат, крв његова са земље, вапије мени. Тешка тишина се осјећа ту и шире, гдје су многи мученички пострадали од злочиначке руке. За ноћ је убијано по неколико хиљада људи. То су страшне ствари.
Чуо сам, скоро, да у Бијелом Пољу има људи чији су родитељи пострадали на тим стратиштима и, сигурно, да је те Мученике Господ прославио. Најстрашнија ствар коју сам видио у Јасеновцу, и околини, јесте црква у Козарској Дубици. Кажу да су усташе из тога краја похватали сву малу дјецу и убила их маљевима. Бог нас је удостојио да се поклонимо таквим страдалницима, али и дао обавезу да се, увијек, сјећамо Светих мученика Јасеновачких. Због тога, нека нас Господ све благослови. Даће Бог да сви изађемо пред лице Божије, они, којима је потребно покајање, који су чинили зло, и они који су чинили добро. Да нас Господ, молитвама Светих мученика Јасеновачких, Часног Крста Господњег, удостоји да се сви нађемо пред Његовим лицем у Царству небеском.
Захвалан сам брату Божу Терзићу, који је, посебно, допринио да данас имамо благодат да се поклонимо Светим мученицима, али, и оцу Јефрему који нам је дао дио тих моштију, као и нашем Владици Јоаникију, који је све то благословио. Нека би Господ, њиховим молитвама све нас благословио, труд наградио, у многе године“, бесједио je o. Милосав Јовановић.
