У име Оца и Сина и Светога Духа!
Преосвештени Владико, преподобни оци, преподобне монахиње и ви Хришћанка господо,
Прије 26 година, дан прије него сам дошао у Урошевицу, сањао сам да се налазим у Урошевици одевен у монашкој мантији. Сутра дан када сам дошао на то исто мјесто које сам сањао, у моје срце се уселила радосна жеља да обновим тај већ давно порушени манастир.
Не знам да ли је тај сан био од Бога или од некога другога, али то семе жеље за обновом манастира је брзо никло и почело да расте. Од крштења, мој живот се претворио у ратиште. Осам година, док сам боравио са својом породицом, ратовао сам за Христа са Христом, са читавим свијетом: са рођацима, комшијама Православнима и неправославнима, комунистима и атеистима, једном ријечју са свима који су ме познавали. У једном тренутку, када више није било човјека који би ме штитио, рекао сам Господу: ”Господе Исусе Христе,сви ме мрзе због тебе, немам више ни једнога пријатеља”. Када ми се угасила свака нада и ослонац на овај свијет, када више ни на себе нисам могао да се ослоним, када су ми се и мисли угасиле и остао празан, тада се у моме срцу ниоткуда, појавио глас без ријечи "Ја сам увијек с тобом”.
Неизрецива радост ме је обухватила, и хтио сам да задржим Господа да се још наслађујем Њиме, али због моје нечисте душе, Господ ми је само на један трен показао шта је оставио за оне који га љубе. Један тренутак такве сладости је вреднији од све вечности и свих љепота овога свијета. После тог искуства, моја душа је добила силу да се лакше бори против Христових а самим тим и мојих непријатеља. Након осам година, покушавања да обратим своју породицу у Хришћанство, схватио сам да то није у мојој моћи, па сам отишао у манастир.
Мој почетак живота у манастиру је био веома буран, али опет лакше подношљив него кући.
Од првог дана у манастиру сам свакодневно уз Исусову молитву додавао и молитву да обновим манастир Урошевицу. Након 18 година, Господ је испунио моју жељу, а коју ми је надам се, Он сам усадио у срце.
Од почетка обнове манастира, имао сам годину дана страшна искушења. Господ ми је указивао шта све носим у својој души, и ако се не покајем и промијеним, да не могу такав творити његову вољу. Ријеч је Господња сребро у ватри седам пута претопљено. Тако ме је Господ бацао у ватру небројено пута, све док нисам сагледао своје гријехе. Господ је рекао своме пророку Јеремији.: "Ако из нечистога извучеш оно што је чисто, бићеш уста кроз која ћу се чути”. Да би духовни отац из свог грешног духовног чеда извукао оно што је чисто и тиме преусмерио вољу његове душе да тежи ка чистоти душе тј. ка твортењу Божје воље, потребно је велико стрпљење, снисходљивост и свакако присуство Духа Светога код духовног оца.
Владика Јоаникије, као мој и наш духовни отац, је за ових 18 година од када смо заједно, показао да колико сам год ја био упоран да гријешим, он је био упорнији да ме исправља и спасава. Много пута сам заслужио да будем избачен из манастира, али љубав Владике Јоаникија је покривала све моје недостатке.
Тек сада, када видим колико је зло у мени, мислим да га још не видим у потпуности, а што је Владика видио од почетка у мени, ужасавам се од самога себе.
Тек сада видим да још нијесам поставио исправан и здрав монашки почетак.
Моја неизмерна радост је у томе што је Господ Исус Христос саставио са свих страна свијета своје људе који творе Његову вољу, да обнове Светињу манастир Урошевица.
Испуњавајући Јеванђељско обећање да ко се одрекне оца, мајке, брата, сестре , Христа ради, добиће у овоме вијеку сто пута више, отаца, мајки, браће и сестара, а у будућем вечни живот са Богом.
То Јеванђељско обећање ми је Господ испунио, и велика ми је радост што вас имам све овде присутне као моје најрођеније.
Цар Давид каже Господе ти шириш корак мој да се не спотичу ноге моје, указујући да смо сви ми оруђе преко кога Госпид дјелује. Тако да сви ми овдје присутни не треба да славимо данас себе што смо обновили ову светињу, већ Господа Исуса Христа који нас је удостојио да учествујемо у Његовом промислу, јер без Њега не можемо учинити ни једну длаку бијелом или црном.
Нека је слава Оцу и Сину и Светоме Духу што је преко нас изградио тијело манастира Урошевице, и нека нашим заједничким молитвама подари и душу манастиру тј. достојног молитвеника, који ће се молити за све нас који смо несебично улагали у обнову и одбрану ове светиње и да са Њиме живимо у вјечној љубави. Амин.
