На остацима храма из 4. вијека, посвећеног Усековању главе светог Јована Претече на Самограду, код Бијелог Поља, свету Архијерејску Литургију, уз бројно свештено монаштво, јуче је служио преосвећени епископ будимљанско- никшићки г. Јоаникије.

Послије причешћа вјерника и резања славског колача у порти сусједне цркве свегог Пантелејмона приређена је трпеза љубави уз звуке гусала Мијата Недовића.

Бесједећи о великом празнику Светога Јована Крститеља, који се слави цијелој васељени православној, у храмовима украшеним златом и разним драгоцјеностима, али И оним сеоским, владика Јоаникије је казао да је тешко наћи достојније мјесто да се данас сабере вјерни народ од славнгоа Самограда, гдје су до сада пронађене двије цркве.

“Не знамо шта ће се још овдје открити, тек су почела ископавања, за сада су само ова два храма, стародревна, срарохришћанска изронила из земље и ево сабрасмо се овдје на овај величанствени празник. Празник који је по много чему сличан Великом петку али је истовремено празник у славу имена Божјега.

Спомен Светог Јована је обасјан свјетлошћу Божјом, истином и правдом и сав његов живот врхуни у овоме дану када је његова чесна глава одсјечена на правди Богу, јер је служио Богу правде, истине у љубави. А тамо гдје је највећа љубав тамо је највећа жртва. Ево и ми данас се налазимо на једном светом али и жртвеном мјесту. Овдје су некада блистали храмови, посвећени имену Божјем, у свој својој љепоти, а данас овдје се сабирамо на порушеним и пониженим темељима. Али ови порушени и поножени темељи нису мање свети од најсветијег храма, веж жртвеност овог храма повећава и његову светост. И зато се данас овдје на дан Усековања главе Јована Крститеља, на дан жрвовања сабирамо на овоме и светом и жртвеном мјесту. А свети Јован је посјечен у околностима када су се људска и демонска злоба, мрак и нарав спојили у једно. Па неким безумним људима тога доба, а таквих је као и светих било у свим временима, ништа није било прешније у једном тренутку него да се домогну главе светога Јована Крситеља, понајприје безбожној Иродијади, која личи на ону стару Изавеју, из доба великих Пророка, али лако би смо ми да је зло било у људима само тада, него тог зла, нажалост, има увијек па и данас” бесједио је владика г. Јоаникије.

Он је додао да смо и гледали како се удружују демонска и људска злоба, од чега треба се чувамо, јер смо сви ми склони злу и сви треба да се лијечимо.

“А који је лијек? Онај који је пронашао свети Јован Крститељ. Кажемо пронашао, а био је тај лијек од пантивијека, али он је највише указао на њега, а то је покајање; “покајте се јер приближи Царство небеско”.

А то значи прије свега да будемо свјесни двије ствари, прво своје грешности а друго близине Божије милости, љубави и Царства. Јер онај који се покаје, чим почне да се каје одмах се дотиче Царства небескога, макар у малом, колико је то човјеку могуће, иде и стреми према њему и тако се човјек очишћује од свакога гријеха, таме и пакости. А то покајање није само у томе да човјек очисти своју душу него да постане способан да чини добро, а то је она друга заповијест: “удаљи се од зла и чини добро”. Без покајања човјек не може да се удаљи од зла, нити без очишћења може добити снагу да чини добро, јер за то треба снаге и љубави, спремности, добрих мисли, намјере, расположења, милости Божије а како ћемо то добити ако се претходно не очистимо, како ћемо се укријепити да чинимо добро. Ево хвала Богу ми овдје полако, али упорно и сигурно радимо на добру, јер на овоме светоме мјесту треба радити дуги низ година и деценија да би се његова слава пројавила. Славу овога светога мјеста показаће Господ али са нашим трудом, иначе ће она за нас бити невидљива. Неће она, уколико недостане нашега труда бити умањена али ћемо ми бити лишени удјела у тој слави ако се не не потрудимо и не учинимо оно што треба а прво је да се покајемо.

Да се душе наше очисте, освијетле и оплемене, да постанемо спремни да чинимо добро , да кроз љубав једних према другима да заједно радимо у породици и у манастиру и свуда и на сваком мјесту, па онда да обнављамо и овакве светиње, које могу обновити само озбиљни људи.

Овдје су до сада многи уложили труда, нека свакога Господ, који је и најмањи и највећи труд уложио овдје награди по својој љубави и милости молитвама светога Јована Крститеља чији празник прослављамо”, бесједио је г. владика Јоаникије, додајући да је са једне стране ово и тужан празник, због удружености људске и демонске злобе, али да је тиме свети Јован Крститељ још више заслужио вјечну славу пред лицем Божјим, јер није поклекао.

“И што је био спреман и главу да жрвује, и у оном моменту када су моћници овога свиејта, безбожни Ирод и Иродијада, његова незаконита жена и остало друштво које се ту налазило. Као и увијек, ту гдје су богаство и блуд, ту је удружено и свако друго зло.

Свима је нама јасно да тога и данас има много и зато нам иде лоше. Богати моћни и силни овога свијета су постали безосјећајни, бездушни и без савјести а они обично воде народ.

Нека данас буде срећан празник и молитве часнога, славнога Претече Крститеља Јована са свима вама и да Господ дарује свако добро, амин Боже дај“, бесједио је владика г. Јоаникије.

Црква Усековања главе Јована Крститеља рестаурирана до нивоа дозвољено пројектом Завода за заштиту споменика.

Црква Усековања главе Јована Крститеља је откривена приликом археолошки ископавања 2013. године, рестаурирана и конзервирана до нивоа дозвољеног пројектом Завода за заштиту споменика културе и Министарства културе. На освештаним остацима служи се Божја служба већ трећу годину за редом.