У цркви светих апостола Петра и Павла у недјељу Литургију је служио јереј Никола Скопљак.

У својој бесједи о. Никола је вјерне подсјетио на Бог не гледа човјека из његове спољашње перспективе, како је ко обучен, нахрањен или коју позицију има на овој земљи, већ његову унутрашњу духовну дубину, колико је богат изнутра и испуњен духовношћу.

Господ није само људима дао ова земаљска уживања, него и животињама. Али је велика разлика то што је само људима дао унутрашњу љепоту, дух истине, ум да спознају благодат Божју и Васкрпслог Господа. А они који унутар себе спознају Васкрслог Господа и који га заволе свим срцем, умом и душом својом, за њих ништа не предсатвљају ове земаљске ствари.

А они који занемарују духовност и унутрашњу љубав коју им је Господ дао претежно се баве овим спољашњим овоземаљским и материјалним стварима. А о томе нам говори и данашња Јеванђелска прича коју је дивно записао јеванђелист Матеј о талантима. У тој причи каже како је један Господар дао једном човјеку пет таланата, другом два а трећем један, свакоме према ономе колико може да носи у овоме свијету. А у овим талантима су представљени духовни дарови које је Господ дао на овој земљи. А у ствари први духовни дар добијамо кроз свету Тајну крштења и кроз њу се рађају остале духовне радости и расту остали духовни таланти и дарови. Поставља се питање колико ми умножавамо те наше таланте од онога момента када смо пришли православној вјери, када смо ушли у православну вјеру кроз свету Тајну крштења. А то се подразумијева када се каже духовни дарови, колико постом имолитвом носимо истински дар који нам је дао Господ, колико поштујемо Божје заповијести, колико се искрено спремамо за свету Тајну причешћа и да ли је истински доживљавамо.

Е то је питање, драга браћо и сестре оних духовних дарова. Видјели смо кроз јеванђелску причу како су они који су примили пет и три таланта умножили своје дарове и Господ их је примио под своје окриље у Царство небеско рекавши: Слуго добри и вјерни у маломе си ми био вјеран на многима ћу те поставити, уђи у радост Господара својега. Тако браћо и сестре све оне дарове које нам је Господ дао и оставио треба да умножавамо кроз пост, молитву, љубав према ближњима и Богу и да то крунишемо кроз свету Тајну причешћа, јер када и ми станемо пред Васркслога Господа питаће нас гдје су наши дарови, да ли смо их умножили као двојица слугу, или ћемо бити као зли слуга који је свој таланат закопао у земљу тијела својега. А то значи, примивши тајну крштења, дошавши на ову земљу више се није обрео у цркви па се поставља питање шта ми онда радимо на овој земљи. Није ни сваки рад на благослов, јер И ђаво непрестано ради. Сваки рад је на благослов када испуњавамо заповјести Божје, када се радујемо сваки пут када дођемо на свету Литругију, када имамо братољубље и Христољубље, када трпимо и страдања Христа ради који је за нас пострадао на Крсту, а од нас тражи само оно мало, као што је тражио од ових слугу. Нека нам буде ова Јеванђелска прича на спасење и корист, нека се свако пронађе гдје се налази међу овим слугама”, бесједио је о. Никола.