Рождество Пресвете Богородице – један од већих хришћанских празника, молитвено је и на веома радостан начин прослављено широм Епархије будимљанско-никшићке. Најсвечаније је, ипак, било у манастиру Косијереву, у Петровићима код Никшића, чија је црква посвећена данашњем празнику Рођења Мајке Божје.

Свету Архијерејску Литургију служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит тернопољски и кременецки Г. Сергије из Украјинске православне Цркве Московског патријархата и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење бројног свештенства и монаштва наше Цркве, Украјинске православне цркве и Румунске православне цркве, тачније из манастира Калугара у Епархији карансебешкој, који су, са благословом надлежног Епископа Г. Лучијана, на поклоњење вјерном народу Црне Горе донијели Чудотворну икону Пресвете Богородице.

Велики број народа испунио је не само храм него и манастирску порту, показујући колико је Пресвета Богородица поштована у нашој Светој Цркви, јер је родила Животодавца Господа Исуса Христа, а Њиме је постала и мајка свих Његових сљедбеника.

Уважене госте, драгу браћу у Христу, из Украјине, Русије, Румуније и свих крајева Црне Горе и братске Херцеговине, ријечима архипастирске бесједе, поздравио је Преосвећени Епископ Јоаникије, који је указао на крстоваскрсну историју манастира Косијерево, саборне светиње Црне Горе и Херцеговине под чијим сводовима се сабирају и други православни народи.

„Већина нас памти она времена послије преноса манастира Косијерево, па је, за једну деценију и више, изгледало да ће манастир Косијерево да изгуби свој значај и улогу, да никад више неће бити оно што је био налазећи се на првобитном мјесту поред ријеке Требишњице, да ће потоп нанијети заборав на Манастир, на његов значај и на све оно што су баштиниле његове духовне ризнице. А видимо да ова светиња, која је разапињана кроз вјекове, која је пострадала од Шваба, од окупатора 1914, која је сељена и потопљавана, да она пројављује ону стару благодат и ону стару славу, када се на храмовну славу и на друге празнике овдје сабирала и Херцеговина и Црна Гора“.

„Ово је била и остала саборна светиња. Хвала Богу дочекасмо и те дане да се, већ више од једне деценије, овдје сабира народ, не само из Бањана и Рудина, него и из Билеће, Никшића, Требиња, Херцег Новог, Гацка и многи други, драги гости нам долазе. Ове године имамо ту част и радост да је са нама Високопреосвештени Митрополит тернопољски и кременцки Г. Сергије, наш драги Владика и брат из Украјине, из Руске православне Цркве, који нам доноси велики благослов светог града Кијева и Почајевске лавре, доноси нам поздраве братског народа из распете Украјине“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

Он је додао да се православни народ Украјине са својим архипастиром Високопреосвештеним Митрополитом Сергијем бори да очувају православну вјеру.
„Многи су, раније, отпали и прешли у унијате, неки су промијенили вјеру, неки отишли у секте, неки, нажалост, у раскол, али, ипак, свијетли православље у Украјини преко њених светиња и преко оваквих архипастира, као што су Блажењејши Митрополит кијевски Г. Онуфрије и Високопреосвећени Митрополит, наш драги гост Сергије“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије, поздрављајући свештенство и монаштво Румунске православне Цркве, изасланике Преосвећеног владике Лучијана, који је раније посјетио манастир Косијерево, доносећи на благослов нашем народу Чудотворну икону Мајке Божје.

„Он ове године није могао да дође, али је послао игумана манастира Калугаре, гдје се и налази ова светиња, а послао нам је, такође, ради благослова цијелом народу, сабраном у манастиру Косијерево, Чудотворну икону да се данас њој поклонимо, да се од својих душевних и тјелесних немоћи исцијелимо благодаћу ове светиње. Са нама су, дакле, драги гости из Украјине, Румуније, гости из, тако нам драге и вољене, Русије, па их све заједно поздрављамо, свима њима се радујемо што су дошли, у великој љубави и радости, овој светињи која нас загријава својом топлином и дочекује својом љубављу“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

На братски срдачној и топлој добродошлици заблагодарио је Високопреосвећени Митрополит Сергије.

„Хвала Вам, Владико свети, на Вашем искреном братском слову у коме смо осјетили ону Христову љубав коју ништа не може да умањи – ни вријеме, ни околности, ни разне државе. Ми у Украјини живимо у тешком времену, пролазимо кроз искушења вјере и зато нам је врло близак Ваш братски народ, кога осјећамо и због кога се радујемо“.

„Цијенимо сву историју постојања Вашега народа. Ви чувате чистоту вјере, ви сте одани завјетима свог народа, Светог Саве и зато нам је пријатно код вас, гдје се осјећамо као у својој кући, јер нас уједињује Христос. Нама је заједнички испит вјере и ваш примјер очувања православља, ваш примјер очувања чистоте, етике, народа словенског. То је добар примјер који најбоље свједочи о томе да смо ми, слава Богу, православци. У томе је наша велика радост. Зато смо и дошли, по благослову владике Јоаникија, да овдје с вама подијелимо ту радост, да Вам предамо молитвену подршку нашег украјинског народа, молитвено јединство светиње Христовог православља и наду што и ово искушење долази као облак и ноћ“.

„Благодат читавог православља дала нам је такву радост живота у Христу, коју, без обзира на све, нико на свијету не може да нам одузме. И тим тријумфом радости живота у Христу, све вас срдачно поздрављам“, поручио је Митрополит Сергије.

Благослов Епископа карансебешког Г. Лучијана и поздраве православног румунског народа пренио је протојереј Василије из Карансебеша.

„За нас је велика радост и част да будемо данас са Вама. Послао нас је, са благословом и великом љубављу, Владика Лучијан из Карансебеша, а дошли смо у великој делегацији из Епархије карансебешке, из града Карансебеша и манастира Калугара. Донијели смо, поново, Чудотворну икону Богородичину из манастира Калугара, јер смо сви ми православни народи у Њеној љубави и милости“.

„Ви знате да смо се ми побратимили, дошли смо, значи, као браћа и као побратими овом светом манастиру у коме се налазе Свете мошти Светог апостола и јеванђелисте Луке. Захваљујемо, још једном, Владици Јоаникију што нас је позвао да дођемо, преносимо Вам нашу искрену, праву, топлу и братску љубав“, казао је протојереј Василије.

Након свете службе Божје, освештан је и преломљен славски колач, који су, поводом храмовне славе, принијели домаћини овогодишњег славља – братство Орбовића. У име овог братства, госте сабрања поздравио је Мирослав Орбовић. Дио славског колача и обавезу да следеће године буде домаћин славе преузео је Зоран Звицер, у чије име је позив за сабрање свима упутио његов брат Светозар.
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, овом приликом, је Високопреосвећеном Митрополиту тернопољском и кременецком Сергију у знак сјећања на данашње празнично саборно богослужење, поклонио икону Светог Василија Острошког Чудотворца, док је калиграфијом, такође, са ликом Светог Василија Острошког даривао, делегацију из Румуније.

Гости из Румуније су манастиру Косијерево уручили на дар ћивот за мошти Светог јеванђелисте Луке, а Владици Сергију копију Чудотворне иконе Пресвете Богородице из манастира Калугара.

Архипастирском граматом Владика Јоаникије одликовао је генерала Сергеја Николаевича Солнцева из Москве за унапређење и утврђивање братских веза међу словенским народима. Он је захвалио Владици Јоаникију на грамати, уручивши на дар икону Светог Сергија Радоњешког „народу Црне Горе од народа Русије“.

Јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево, у знак захвалности што су посјетили Манастир и увеличали славље поклонио је Митрополиту тернопољском и кременецком Г. Сергију икону Светог јеванђелисте Луке, госте из Румуније даривао је гуслама, националним инструментом српског народа, а о. Касијану, игуману манастира Калугара, са којим је Косијерево побратим, напрсни крст.

Сабрање је настављено за трпезом братске љубави, са које се обратио мр Павле Б. Орбовић, историчар. У име домаћина уважене госте, вјерни народ и братственике поздравио је Мирослав Орбовић из Торонта. Одржан је пригодан културно–умјетнички програм у којем су наступили: хор „Пребодобне мати Ангелине“, КУД „Зора Херцеговине“, КУД „Горска Вила“ из Никшића, КУД „Пива“, КУД „Растко“, изворна пјевачка мушка и женска група из Гацка, епски пјесник Божо Ђурановић, гуслари Ђорђије – Ђоко Копривица, Славко Горановић, Миленко Калезић и Здравко Кнежевић.

фотографије: Жељко Шапурић