Радови на уређењу храма Светог Јована Владимира у Бару, чије свечано и саборно освећење ће бити обављено у недјељу 25. септембра 2016, приводе се крају.
Унутрашњост овог монументалног храмовног здања за осликавање, површине око 4.800 квадратних метара, живописана је за мање од годину и по. Велељепности храма доприноси и рад умјетника у традиционалној фреско- техници, која је дужи временски период била запостављена.
На осликавању храма Светог Јована Владимира било је ангажовано више екипа фреско-сликара, који су од маја прошле године осликавали засебне цјелине. Један од њих је и Борис Маркуш из Никшића, који је урадио живопис параклиса Часног Крста и Светог кнеза Растислава моравског.
Он је дубоко захвалан Господу Који га је удостојио да у овом времену учествује у тако великом и значајном подухвату.
"Још једном се показало да у Митрополији црногорско-приморској, под благословом Високопреосвећеног Митрополита Г. Амфилохија, фрескопис доживљава велики процват. Као у вријеме Преподобног краља Милутина Немањића подижу се цркве, а у њима се на зидовима у преображеном спектру боја пишу иконе на свјежем малтеру. Нигдје се на кугли земаљској није живописало последњих година у тој старој техници као што је то у Црној Гори данас.Како у Митрополији тако у нашој Епархији“, каже фреско-сликар Борис Маркуш, који се овом тешком и веома захтјевном техником бави двадесетак година.
"У сусрет освећењу велелепног храма Светог Јована Владимира у Бару ми живописци смо на 4.800 метара квадратних преточили Јеванђеље из ријечи у боје. Припала ми је велика част да живопишем двије засебне цркве у склопу храма.То су велики параклиси посвећени Часном Крсту, у којем се налази храмовна крстионица, и параклис посвећен једном од првих крштених Словена Светом кнезу Растиславу моравском и чешком.То је и први пут да се живопише житије кнеза Растислава, а веома је интересантно да је Господ премудро спојио два светитеља, Јована Владимира и кнеза Растислава који не само да су веома слични у изображавању ликова, него имају и доста сличних житијних детаља“, казао је Борис Маркуш.
Маркуш је појаснио да особеност живописа у Саборном храму Светог Јована Владимира представљају и фреске, којима су изображане сцене које до сада нијесу живописане.У крстионици се налази сцена крштења односно миропомазања Светог Стефана Немање у Петровој цркви код Раса, потом фреска на којој је представљен последњи Свеправославни сабор на Криту и велика фреска свих народа на којој су мјесто нашли философи и мудраци старих и нових времена.
"У Саборном храму у Бару сам осликао преко 700 квадратних метара зида за шта ми је требало скоро 7 мјесеци. Имали смо среће да је обезбијеђен веома квалитетан гашени креч, стар преко 40 година и то не обичан, већ креч од гашеног мермера, који у себи садржи највећи проценат калцијум карбоната и као такав гарантује дуготрајност сликаног слоја“.
"Од 2000.-те године, када сам дипломирао на Академији Српске православне Цркве за уметности и консервацију у Београду ово је мој најобимнији посао до сада.Наша генерација живописаца је, у овом тешком времену, подсјетила људе на мученички живот првог српског краља, на његову свету и свјесну жртву за Христа и свој народ.Радосни смо што ће и његове Свете мошти бити у храму да саборно, са вјерним народом и архијерејима васељене, заблагодаримо Господу за сва добра која нам даје“, закључује Маркуш.
