Пјесничка манифестација "Дани Његошеви",у организацији Књижевног друштва "Његош“, уз подршку Фонда за заштиту и остваривање мањинских права Црне Горе, одржана је 29. септембра 2016, у Центру за културу у Бијелом Пољу.

Књижевник и предсједник друштва Милутин Мићовић је казао да манифестација почиње из града са дубоком и старом духовном српском традицијом, почев од кнеза Мирослава, Јеванђеља и цркве светог Петра и Павла.

"Ко има Његоша има цијело културно и духовно насљеђе. Наслов манифестације јесте Његош српски – архетип, а то би било управо онај духовни избор Његошев, у којем се спустио до дубине у којој се сагледава вјечита тајна човјека, али који је видио најдубље и најактивније противурјечности човјекове у свјетлу небеске луче, и противурјечности свог народа, порадио духовно, у великој бризи за човјека и за ону искру бесмртну коју је носио у себи, да уједини то чудо човјека,те противурјечности, да их превлада мудрошћу, дубином и унутрашњом свјетлошћу”, казао је Мићовић и додао да је Његош и наш савременик, јер је ушао у ону вјечиту тајну човјека, која се увијек обнавља.

Свечану бесједу је изговорио др Никола Маројевић, секретар Књижевног друштва Његош истакавши да су "последице турске окупације српског народа, прије свега на културном пољу, значиле брисање цјелокупног српског средњег вијека, златне епохе процвата српске духовности и културе. При том, ваља имати на уму да се то није радило плански, као рецимо што се данас покушава мијењањем историјског кода и раскидањем веза формирати нови тип човјека. Такав, новонастали човјек, има прекиде памћења, који се надомјештају обоготворавањем нације и савременом идолатријом – златно теле данашњег човјека је државна независност, разне уније... итд. Примјетна је сличност са стањем духа у оном косовском и покосовском добу."

"Тешко да се може говорити о постојању народске митске свијести у српској епици, прије Његоша. Његош је својим дјелом нашу колективну митску свијест, која је још увијек била неосвијешћена, довео до става саморефлексије – односно, буђењем косовског мита он постаје саучесник косовске драме, уздижући је на ниво завјета."

"Полазећи од схватања борбе као космичког принципа, видјевши борбу против освајача као стожерни етички принцип, Његош поставља на пиједестал витештва Милоша Обилића, који постај јунак свих јунака – мјера за сваки говор о храбрости, јунаштву и спремности на жртву за ближњег и за Отачество. Таква жртва постаје етички образац сваког дјелања и несамјерљиви допринос у развоју хришћанске цивилизације. Нико као Његош у својим спјевовима није оприсутнио неустрашивост Косовске мисли и одлучност Косовског завјета."

"Треба узети у обзир и сличност између Његошевог дјела и српске усмене епике и историјског предања. Митизацијом српске националне повијести и уздизањем слома средњовјековне српске државе до космичких висина, српска епика даје замаха јунацима Горксог вијенца, да узму живог, непосредног учешћа у конкретним историјским догађајима. Црна Гора, тај збјег у Његошевим спјевовима прераста његовом поетском маштом у арену космичке драме – поље за разрачунавање и оваплоћење Косовског мита и Косовског завјета. Његош вјешто преводи космичка дешавања у социјални контекст управо митологизацијом српске историје. Зато он, када пјева о Косовском боју и његовим јунацима, присваја мотиве из народних пјесама, не би ли оцртао контуре духовног профила цијелог народа, а својом пјесничком имагинацијом пројектовао будућност српском народу", нагласио је Маројевић.

"У Његошевом дјелу долази до симбиозе појединачног подвига и колективног памћења. Обилић је био потребан да пробуди успавану, учмалу духовност, дух поробљеног и обесправљеног човјека, али Лазар се јавља као носилац косовске епопеје. Његош као да је препознао улогу коју има да одигра Обилић у самом оживљавању косовског мита“, бесједио је о. Никола.

Након бесједе стихове су говорили познати српски пјесници из Црне Горе: Ранко Јововић, Милица Бакрач, Илија Лакушић, Будимир Дубак и Миладин Јоксимовић.

Књиженој манифестацији је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством бјелопољског намјесништва.

Наредну манифестацију Књижевно друштво Његош планира за октобар и та културна свечаност ће се одржати у Подгорици.