Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу 13. по Духовима, на празник Светог пророка Захарија и праведне Јелисавете, 18. септембра 2016, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је више свештеника архијерејског намјесништва беранског и монаха манастира Ђурђеви Ступови, а у богослужењу је молитвено учествовао вјерни народ беранског краја.
Ријечима надахнуте архипастирске бесједе сабранима се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, који је честитао празник Светог пророка Захарија и праведне Јелисавете, родитеља Светог Јована Крститеља. Владика је, потом, говорио о Светим српским просветитељима и учитељима, празнику који се прославља прве недјеље послије Усјековања главе Светог Јована Крститеља.
"Међу њима, први је, наравно, Свети Сава Српски,а онда се помињу и многи други, поједини још нијесу ушли у календар православне Цркве, већина јесте. Свети Арсеније наследник Светог Саве, чије су мошти у времена нашег ропства под Турцима, посјетиле многа мјеста српских земаља. Говори се да су, једно вријеме, биле у манастиру Шудикови. То предање није потврђено, али је врло могуће. Касније су пребивале у скровитом манастиру Довољи, са десне стране Таре, мали манастир, али много знаменит због моштију Светог Арсенија“, казао је Владика Јоаникије, подсјетивши да су мошти Светог Арсенија, ктитора Пећке патријаршије, почивале надомак Сарајева у једној испосници, мада то предање није потврђено, али су потврђена предања о Довољи, Добриловини, Морачи, Медуну, Ждребаонику, Косијереву, а када су Аустроугари, приликом Првог свјетског рата, бомбардовали манастир Косијерево и Ловћенску цркву Његошеву светац је, опет, морао да сеповлачи.
"Помињу се и многи други Свети српски просветитељи. Свети Данило II, чувени књижевник, који је обнављао и украшавао Пећку патријаршију, његов претходник Свети Никодим, велики Чудотворац, чувар Пећке патријаршије, чије се мошти налазе откривене у Саборној цркви Пећке патријаршије. Помињу се Свети просветитељи српски не само из доба Немањића, него и они послије, нарочито Свети Патријарх Макарије, који је у другој половини 16.вијека обновио Пећку патријаршију.За њим слиједи поворка Светих архијереја од којих су неки уврштени у Календар светих,а неколико њих, из породице Соколовића, родом из старе Херцеговине,из које је потицао и Свети Макарије, нијесу још увијек уврштени“, рекао је Његово Преосвештенство.
Достојан да се назове Светим, према Владикиним ријечима, је и Патријарх српски Јован Кантул, јер је покренуо наш народ, подигао дух нашег народа у духовном, културном и у погледу ослобођења од турског ропства, због чега је главом платио.Патријарх Пајсије, такође, је достојан да буде унесе у Календар светих, јер је, послије смрти свог претходника,трпиотешка искушења, смиривао наш народ, али га је духовно и културно уздизао, па је у његово вријеме, иако под турским јармом, стварана култура, обнављане су светиње, цркве живописане, духовне књиге се писале, преписивале, цркве се украшавале, народ просвећивао.
"Он је рукоположио Светог Василија Острошког, који је његов млађи савременик и сарадник, али, није случајно што се тадапојавио такав Светитељ и Чудотворац, као што је Свети Василије Острошки. У то вријеме су манастири били пуни монаха, цвјетала је наша духовност, иако је било турско ропство, иако су многи гинули за Крст часни и слободу златну. Морамо се, свакако, сјетити још једног патријарха српског мученика Светог Гаврила Рајића, који је био родом из старог Влаха, недалеко од нас овдје, а који је, такође, задављен у Турској, у Бруси и не зна му се гроба, ни мрамора. Уврштен је у ред Светих мученика и свештеномученика српских“, подсјетио је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Он је истакао да су многи од поменутих српских просветитеља посјећивали манастир Ђурђеве Ступове, који је, као манастир у залеђу Пећке патријаршије, био ослонац Пећкој патријаршији и Дечанима, ау временима страдања Манастира, Пећка патријаршија и Високи Дечани придржавали су, чували и обнављалиову светињу.
Прослављајући овај празник, поручио је Његово Преосвештенство, ми стојимо пред нашим прецима, молећи се Богу и молећи се њима, да нас заступају пред престолом Божјим и руководе нас путем истине и правде, путем праве вјере православне у све дане нашег живота.
"Славимо данас, драга браћо и сестре, Свете српске просветитеље и учитеље, оне који су нам проповиједали апостолску вјеру православну и није чудо што, и када је Пећка патријаршија насилно укинута 1766, она је, на неки начин, продужила да живи, јер се тај духовни капитал, који је вјековима сабирала, уризничио у цетињску Митрополију, карловачку Митрополију, те су свети епископски и митрополитски престоли сачували свијест нашег народа о свом достојанству, о својој вјери, традицији, обичајима, култури, духовном јединству цијелог српског народа“.
"Зато је наш народ у 19. и 20. вијеку, пролазећи кроз тешка искушења, успио да обнови своју државу, да обнови своју Цркву и своје светиње. Благодарећи тој свијести и наслеђу пећких Патријараха, српских просветитеља и учитеља ми смо имали духовну снагу од које је, понешто, још остало и до дана данашњег. Не чуди што се појавио и Свети Владика Николај Златоусти, проповједник апостолске вјере православне, просветитељ, не само српског народа, него цијеле православне васељене, кога, такође, убрајамо у велике српске просветитеље и учитеље“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Послије Свете Литургије, коју је на празник Светог пророка Захарије и правдене Јелисавете, у недјељу 18. септембра 2016, служио у манастиру Ђурђеви Ступови, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије освештао је и преломио славски колач, поводом имендана монахиње Јелисавете.
