Празник Светих апостола Петра и Павла у Никшићу прослављен је Светом Литургијом.

У цркви посвећеној првоврховним Апостолима Петру и Павлу у старом градском гробљу, служило је неколико свештенослужитеља архијерејског намјесништва никшићког: протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, свештеници: Здравко Ђуровић, Данило Зиројевић, Слободан Јокић, Остоја Кнежевић, Никола Зечевић и ђакон др Никола Маројевић.

Вјерном народу, који је у великом броју присуствовао светом богослужењу, након читања Светог Јеванђеља, бесједом се обратио јереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки.

“Окупили су нас Петар и Павле данас овдје, код ове светиње као што су се вјековима прије нас окупљали наши преци. Нека је свима срећан данашњи празник за који смо се припремали постом и молитвом и тако ушли у мирну луку Господњу, ушли у мир и радост Духа Светог, што нам и доноси сваки црквени празник. Чули смо данас у Дјелима апостолским како апостол Павле говори да су га многе невоље на његовом путу ка Богу сустизале од ближњих и од непријатеља, да је гладовао и жедан био, да се и у опасностима налазио, али да је увијек био утјешен и миран, јер је уз њега био Господ. А какве ријечи поуке на данашњи празник вам упутити, драга браћо и сестре, осим да кажем да нема ништа љепше него кад је човјек скроман, миран и тих и да је у томе љепота и радост живљења у Духу Светом. “Немоћима својим да се хвалимо“, да се не преузносимо, да увијек имамо на уму да смо без Бога ништа и да тежимо ка ономе, како каже апостол Павле, да живи Христос у мени. То треба да је наша заповијест, зато сваки пост, свака молитва, сваки наш труд и жртва, нека нас воде ка томе“, бесједио је отац Слободан.

Он је нагласио да истински, прави хришћани, који учествују у светотајинском животу Цркве, имају могућност и благослов да се срећу са Богом, лицем у лице, сваки дан. То је наша нада – Бог живи, не Бог мртви и не Бог као нека већа сила, него живи, истинити Бог Који разговара са својим људима. Он прича са својим ученицима и не постоји никаква баријера, нити препрека у том односу, само ако се трудимо и ако смо Божији.

“И они који су се упокојили са вјером у Њега и живот вјечни, и они су живи. И као да се не разликујемо од споменика у овом гробљу, јер је сваки човјек споменик Бога живог, а сваки гроб свједочи о васкрсењу и о томе да нема живих и мртвих, него да смо сви једно у Господу. На овој служби Божијој сви смо заједно и приносимо Богу бескрвну жртву. Сада ћемо се, ако Бог да, причестити, наравно, они који су се за то спремали и то је највеће, најискреније и најдубље сједињење са Богом живим“.

“Када примамо Свето причешће примамо лијек бесмртности, како каже Свети Игњатије Антиохијски, лијек бесмртности који нас лијечи од пропадљивог, трулежног, а даје нам вјечност и живот вјечни. “Блажен си ти, Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв нијесу то теби открили, него Отац мој Који је на небесима. И ја теби кажем: Ти си Петар и на овом камену сазидаћу Цркву Своју“, а шта је Црква Божија? Од апостола до данас пренесена и остављена сваком епископу, који је чине заједно са својим свештеницима и ђаконима, са народом Божијим и ако нешто од тога недостаје онда то није Црква Божија“, истакао је свештеник Јокић.

Према ријечима оца Слободана Црква Божија је молитвено празнично сабрање у овом светом храму, које прославља Свете апостоле Петра и Павла. Та евхаристијска заједница свједочи да је жив Бог и да су њени учесници слуге Бога живога.

“Кад то исповиједамо, а ви данас исповиједате својим присуством овдје да је Бог жив и да сте ви људи Бога живог, онда нам никакве невоље и туге не могу ништа, јер у томе тражимо смисао, тражимо правду, све тражимо у Богу живоме. И Христос нам даје обећање да “ни врата пакла нам неће моћи ништа“, ни ђаво, ни пакао ништа човјеку не могу, ако је у заједници са Богом живим. Трудите се да живите по Богу, трудите се да будете Божији, трудите се људи у вама препознају хришћане, православце, слуге Бога живог, оне који говоре и свједоче нову, другу истину. Призвани само да такви будемо, а на то нас призивају и Апостоли Петар и Павле. Сви смо, без разлике, призвани и богати и сиромашни, и убоги и здрави, и радници и директори, и они у рудницима, на пољима и ливадама, сви су призвани да буду једно у Богу“.

“Павле је гонио хришћане, али га Бог није заборавио; Павле је згријешио, али се покајао и нема гријеха који се не може опростити и који не треба да буде опроштен. Само онај гријех који се не окаје и не покаје, не може бити опроштен. Ако смо згријешили, покајмо се, ако вам је ближњи згријешио, опростите му, јер и ми гријешимо и то нас не одвраћа да се покајемо, да будемо слуге Бога живог. Ако будемо тако живјели, ако се будемо трудили, даће Бог да се и надаље окупљамо овдје, код ове велике светиње, једне од најстаријих у овом крају, да се сабирамо и служимо службу Божију, да помињемо и опомињемо се живота и Бога живога“, закључио је своје обраћање јереј Слободан Јокић.

Храмовна слава цркве Светих апостола Петра и Павла у старом никшићком гробљу, прослављена је освећењем и ломљењем славског колача, чему је, упркос веома високим температурама, присуствовао велики број Никшићана.