Празник Светих апостола Петра и Павла, храмовна слава цркве у Бијелом Пољу, прослављен је у четвртак 12. јула, литургијским сабрањем, којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и свечаном Литијом вјерног народа, која је у спомен првоврховних Апостола и Светитеља Божијих, прошла улицама Бијелог Поља.
Преосвећеном Епископу Јоаникију у Светој Архиијерејској Литургији саслуживало је више свештеника бјелопољског архијерејског намјесништва и монаха Епархије будимљанско-никшићке. Вјерном народу, сабраном у празничном богослужењу, пригодном бесједом обратио се Владика Јоаникије, говорећи о Петровдану, великом празнику Цркве Православне и улози Светих апостола Петра и Павла у ширењу Јеванђеља и науке Господње.
“Сваки хришћанин је позван да буде апостол Христов, свједок живе вјере у Спаситеља нашег Исуса Христа и проповједник те вјере, а вјера се проповиједа и свједочи, прије свега, својим личним животом, личним учешћем у заједници Цркве Божије, свједочи се и потврђује дјелима. За углед те науке имамо Свете апостоле Христове који су, видимо читајући Свето Писмо, били обични људи са недостацима, ограничењима и манама, али је свако од њих, на различите начине, пришао Господу и како су прилазили Господу мијењали су се, поправљали и ослобађали од својих мана, гријехова и ограничења и почињали да се освећују и напредују“
“Тај напредак је, видимо, био постепен код Светог апостола Петра, простог рибара на Галилејском језеру. У моменту кад је Свети апостол Петар помислио да има савршенство вјере у Христа, говорећи Господу и осталим апостолима, прије Његовог страдања, “Ако те сви издају Господе, ја Те издати нећу“, а Господ га опомиње да његова вјера још није савршена, опомиње га и смирава, јер зна шта ће се догодити. Свети апостол није био усавршен у вјери, иако је мислио да је добио пуноћу вјере, јер Господ још није био пострадао, није васкрсао из мртвих, није се вазнио на Небеса, нити ниспослао Духа свог Светог, а управо су то кључни моменти наше Свете вјере православне“, казао је Његово Преосвештенство.
Свети апостол Павле, према ријечима Преосвећеног владике Г. Јоаникија, био је претходно ревнитељ јудаизма, који је сматрао да је знање, стечено из Мојсијевог закона, од пророка и књижевника, пуноћа и савршенство вјере. Касније, кад је Свети апостол Павле, добио пуноћу вјере васкрслог Господа, говорио је да је све то, што је раније сазнао, мало и да му је представљало сметњу да приступи Господу, због чега се морао борити да правилно схвати вјеру парвославну, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки и додао:
“Свети апостоли су, драга браћо и сестре, добар примјер како треба ићи истрајно за Господом, па иако негдје погријешимо, застранимо или залутамо да се, опет, кроз покајање вратимо на прави пут Божији, идући за Господом и саображавајући се Њему, исто као и Свети, славни и свехвални Апостоли. Они су учитељи пута који води у живот вјечни и ми треба да се поучавамо њиховим ријечима, јер су њихове ријечи ријечи свједока истинитих, правих очевидаца васкрслог Господа са Којим су Свети апостоли јели и пили док је он ходао по земљи, који су видјели Његово страдање и Његову искупитељну смрт на Крсту, проливање животворне крви Његове, Његову сахрану, Његово васкрсење и побједу над смрћу“.
“Њихов доживљај вјере је пуноћа вјере православне, нарочито од оног момента када их је Господ, по промислу Свом, по Свом човјекољубљу, устројавајући Своју Цркву обукао у силу са висине, када је ниспослао Духа Свог Светог на апостоле и када их је, до савршене мјере, испунио силом истине, силом своје вјечне свјетлости, милости, храбрости и познања Господа Исуса Христа и дао им способност и духовно пуномоћство да проповиједају Јеванђеље Његово по цијелој васељени. Дванаест Светих апостола започели су проповијед Јеванђеља Божијег и своје животе положили су за Господа Исуса Христа и за ријеч Божију, а то исто Јеванђеље и данас се проповиједа. Иако је оно захватило и благодаћу Божијом освојило цио свијет, још увијек је мало стадо Христово“.
У својој архипастирској поуци Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је рекао да је вјера оно највриједније и најдубље што човјек има у својој души, она је “духовно благо и духовни бисер око којег треба да се трудимо, као што се онај који производи драго камење труди да углача драгуљ да би што јаче засвијетлио и показао своју љепоту.“
“Тако и ми треба да се трудимо у вјери, да постимо, да се Богу молимо, да се кајемо за своје гријехе, да редовно долазимо на свете службе Божије, да се трудимо да чинимо добро и да се трудимо да се ослободимо од својих мана, да стекнемо љубав према ближњима и да то потврдимо добрим дјелима, дјелима љубави и вјере да би наша вјера, заиста, заблистала и да би се остварила она ријеч Божија, казана свим хришћанима као заповијест: “Да се свијетли свјетлост ваша пред људима да виде ваша добра дјела и да прославе Оца нашег Који је на Небесима. Тако су живјели Свети апостоли, тако живећи они су се оспособили да проповиједају Јеванђеље Божије, неустрашиво свим народима, иако су знали да их чека смрт“.
“Нека буде срећна слава овом светом храму, свештенству и народу. Божији благослов нека буде на овом граду, на свима који овдје живе и који се труде око обнове наших дивних, прекрасних, знаменитих светиња. Видимо, обнавља се ова древна светиња Мирослављева задужбина. Лијепо је видјети, послије 300 и више година од када је разрушена и понижена, како се данас обнавља ова светиња и како показује своју првобитну љепоту. Захваљујем нашем драгом домаћину Милану и његовој породици, који је, у име Божије, у име ове славе, припремио све што је потребно да се данас овдје, послије свете службе, почастимо и погостимо, као што је и ред, да наставимо са благодарењем Богу и да се радујемо овој светињи, њеној слави и једни другима“, поручио је Преосвећени Владика.
Освећен је и пререзан славски колач, а домаћин славе за идућу годину биће г. Владимир Перишић. Прослављање празника Светих апостола Петра и Павла, небеских заштитника бјелопољске Саборне цркве, самог града Бијелог Поља и његових житеља, настављено је традиционалном свечаном свенародном литијом, која је, у поподневним часовима, прошла улицама града Бијелог Поља. Литију, која је кренула од цркве Светих апостола Петра и Павла и, након свештеног хода улицама Бијелог Поља, вратила се пред ову древну светињу, предводили су Његово Преосвештенство Епископ милешевски Г. Филарет и Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, уз учешће великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа.
Приређена је Петровданска духовна академија, а сабрање је, као домаћин, благословио Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије:
“Драго ми је што данас, у овом празничном слављу, имамо прилику да поздравимо нашег драгог брата, Владику комшију Епископа милешевског Г. Филарета, који је, као прави брат и пријатељ у Христу Господу, са својим свештенством дошао да нас подржи. То нам је веома важно, јер на такав начин утврђујемо јединство Цркве. Имамо прилику да му, пошто се он много труди, зажелимо да Бог благослови његове и трудове његовог свештенства и народа, који су у милешевској Епархији направили један духовни препород те се обновише старе светиње, подигоше се и заблисташе нове светиње, пропојаше храмови, а, нарочито, што је пропојала, украсила се и обновила велика лавра света Милешева“.
Петровданску бесједу одржао је протојереј-ставрофор Марко Папић из Бродарева.
“Лахор духовне радости, драга браћо и сестре, осећа се данас у ваздуху и овде, у Богом спасаваном граду Бијелом Пољу, у дану када прослављамо велике угоднике Божије, двојицу духовних горостаса, двојицу искрених покајника и истинских светитеља, двојицу првоврховних апостола Светог Петра и Светог Павла, заштитнике овог светог храма и овог града. Њихови животи, препуни духовних плима и осека, сведочанства су хришћанима свих времена да колико год се човек удаљио од Бога, у неком животном тренутку, увек може да Му се врати кроз покајање и живљењем по заповестима Његовим“.
“Ево нам Светог Петра који је имао искушења, неколико духовних осека и тренутака када је вера у њему попустила, ослабила, повукла се у њему попут воде морске, али само на кратко. Сетимо се само овог Апостола када је, по подивљалој морској води, ходао као по земљаном путу и пошто је у једном тренутку, од превеликог страха, посумњао у Христово чудотворство почео је да тоне, а Господ му пружа руку, избавља га, рекавши му “Маловерни, зашто посумња?“ Тада се Петар и остали са њим апостоли, покајаше, поклонише Му се, и исповедивши веру у Њега, рекоше “Ваистину си Ти Син Божији“.
“Из овога видимо да Свети Петар своје тренутно маловерје преображава у вечито пуноверје, у вечито ревновање за Христа. Господ је Светог апостола Петра наградио тиме да га је удостојио великог благослова да буде присутан на гори Христовог преображења, на Тавору заједно са Светим апостолима Јованом и Јаковом, али и са Мојсијем и Светим Илијом, који им се јавише. Наградио га је и када му је рекао: “Ти си Петар и на томе камену сазидаћу Цркву Своју и врата паклена, неће је надвладати“. Награђен је Свети Петар и даровима исцељења и васкрсавања. Ево нам и предивног Светог Павла, чија је духовна осека трајала све док му се Господ није јавио на путу за Дамаск. До тада се он звао Савле, и бејаше прогонитељ првих хришћана. Ипак, човекољубиви Господ, не желећи смрти грешнику, већ да се покаје и жив буде, јавља се Савлу и шаље га у Дамаск код ученика свог Ананија да га овај крсти, како би се испунио Духом Светим и како би могао изнети име Господње пред незнабошце, цареве и синове Израиљеве“.
“Дакле, онај кога је Савле гонио настани се у Павлу и у њему обитаваше. Наградио је Бог овог Светог апостола великим надахнућем, јер само човек који је у целости био испуњен Христом и Духом Светим, могао је да напише онакву ненадмашну “Химну љубави“. Те предивне стихове могао је написати само онај који је такву љубав и имао. Живећи христософијом, мудрошћу Христовом, он је желео да ту мудрост подели са другима, да семе Христове мудрости посади у сваком човеку те је неуморно путовао широм васељене и у велике градове, и у најмања места стизао и ревносно сејао нетрулежно семе Христове мудрости. Његових 14 посланица у Новом завету, су 14 стубова на којима треба да почива вера сваког хришћанина у свако време и на сваком месту. Тај његов неуморни рад био је његово покајање, жртва коју је Господ примио више од сваког изобиља“, бесједио је отац Марко Папић.
У Петровданској духовној академији учествовали су бројни пјесници и народни гуслари. Потом је, у етно-селу Вуковић у Томашеву, уприличена трпеза љубави, чији организатор је Црквена општина Бијело Поље. Сабрању је присуствовао велики број Бјелопољаца и гостију из других градова Црне Горе.
