У цркви Свете Петке, у Расову код Бијелог Поља, на празник Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, у сриједу 27. октобра 2021. литургијским сабрањем прослављена је храмовна слава.
Свету Литургију и освећење славског колача су служили свештеници бјелопољског намјесништва: протојереји-ставрофори Мираш Богавац и Дарко Пејић, протојереј Зоран Бубања и јереј Милосав Јовановић, духовник Kола српских сестара “Света Петка”.
Данас је Kоло српских сестара просласило своју прву крсну славу.
Благодарећи Богу и вјерном народу, пригодном бесједом се обратио протојереј-ставрофор Дарко Пејић, честитајући вјерницима празник и свечарима славу. Он је честитао и славу Kолу српских сестара на челу са Ранком Дамјановић, пожељевши им многе и успјешне године рада.
“Kада пред собом видимо неку слику ми славимо умјетника који је насликао ту слику, знамо да иза ње стоји умјетник, који је то дјело украсио. Исто тако, и у сваком другом послу и занату, једино када видимо природу и све створено, па и човјека, на жалост, човјек неће да види Онога који је све то створио – Творца неба и земље, човјека, свих красота и љепота у којима живимо и са којима се саживљавамо. Kада је Преподобног Антонија Великог питао један филозоф, с обрзиром на то да је он био прост човјек, без образовања, како то да је он тако мудар и одакле учи, када нема књига, он му је одговорио:
„Моја књига је све ово што ме окружује, из тога учим, посматрају, гледајући, и погледујући често на Небо, молећи се Творцу да ми да крепости и снаге. Због тог Творца, да би Га боље видјела и изближе сагледала, данашња Мати Параскева напустила је богаство родитељско, јер је била из богате, имућне породице, оставила је све и отишла у Јорданску пустињу да се мучи и пати, немајући ни покривача, осим неба и звијезда, нити довољно хране. Међутим, када човјек види оно што већина не види, и када тражи оно што остали не траже, онда су све ово странпутице, не могу га завести и наудити му ни ђаво, ни слуге његове, ни људске слабости и и искушења, него га вуче и себи приближава сила Божја. Света Петка је проживјела најстрашнија искушења која може једна дјевојка да преживи, сама у пустињи без икакве крепости и ослонца, осим њеног анђела и Бога Свевишњег“, бесједио је о. Дарко.
Ми данас, додао је о. Дарко, посебно, наши млади не могу да проведу ни неколико тренутака у самоћи, без мобилних телефона. Да затворимо прозоре и врата и сједимо само 15 минута у својој соби, не укључујући телевизор, ни мобилни, него само размишљајући и молећи се. Само толико дневно, много брже би сазрели и схватили, и много прије би били ближе себи и својој души, Богу и једни другима. Иако се чини да ове технологије данас приближавају људе није истина, на жалост, него све нас све више удаљују. Људи све мање разговарају једни са другима, све мање се моле“, бесједио је о. Дарко, додајући да нам се све више скраћује вријеме читања, учења, молитве, те да су нам и разговори све краћи и рјеђи.
