Нова, пета књига поезије Милана Кнежевића “Нијеми дијалози“ представљена je, у сриједу, 18. октобра 2017, у оквиру трибине УКЦГ ,,Свободијада“, у Друштву црногорско-руског пријатељства ,,Свети Георгије“ у Никшићу.

Милан Кнежевић је, ових дана, осуђен на седам мјесеци затвора јер је, према одлуци суда, 17. октобра 2015. године, физички насрнуо на полицајца испред Скупштине Црне Горе, приликом разбијања мирних демонстрација Демократског фронта у Подгорици. Уколико ова пресуда постане правоснажна, Кнежевић више неће моћи да буде посланик у Скупштини Црне Горе.

Промоција његове књиге „Нијеми дијалози“ у Никшићу, којој је присуствао велики број поштовалаца слободне ријечи, била је пјесничка и морална подршка Милановом јавном ангажману.

У име издавача – Удружења књижевника ЦГ, уводном ријечју обратио се књижевник Новица Ђурић, који је истакао да је обавеза свих мислећих и слободоумних људи да пруже подршку Милану Кнежевићу и успротиве се „сили која покушава да утамничи невине људе“.

„Као писац и новинар, као неко ко подржава борбу за слободу сваког човјека, желим да кажем да сам радостан што сам у прилици да говорим о осуђеном писцу, првом човјеку у новијој црногорској историји, пјеснику и посланику који је осуђен на казну затвора“, казао је Ђурић, додајући да је Милан Кнежевић храбар човјек и занимљив писац, уз то човјек који воли слободу и бори се за њу.

Вјерујем, поручио је Ђурић, да ће чуду које нас је снашло доћи крај, те да је ова пркосна књига, која говори о овом времену и о тамо њима, најбољи знак да смо се, ипак, утемељили на слободарским идејама, на нашем језику српском и ћириличном, нашој светој Српској православној цркви.

Предговор за књигу „Нијеми дијалози“ написао је књижевник Ранко Јововић. Он је, између осталог, навео да је поезија Милана Кнежевића свједочанство како смо живјели, трпјели и мучили се са лажима и прогонима тзв. власти.

„Када сам прочитао прву пјесму у овој књизи у мени се, однекуд, јавила Брехтова једноставна пјесма-проза, која не трпи никакве традиционалне поетике, висока мјеста што држе човјека да мисли и сања.. Али и једноставност књиге Милана Кнежевића држи човјека непосредно да мисли, да се замисли и понекад у овој мрачној, полумрачној црногорској стварности“, оцијенио је Јововић.

Осврнувши се на пјесму „Хиландар“ Јововић је казао да је то поезија и вјера српског пјесника, моћне наде у Васкрсење...Искрена, рођена поезија од рођеног пјесника, као Васкрсење. Ова књига ће преживјети све непогоде, поручио је Јововић.

Кнежевић је објавио четири збирке поезије, а ова књига је, по мишљењу Илије Лакушића, сасвим посебна, не само у опусу аутора, него, уопште, у контексту савремене поезије на нашим просторима.

„Треба изразити грађанско дивљење за рационалност и концентрацију коју пјесник одржава у времену несумњивог државног терора. При том, Кнежевић се интензивно држи поетског израза. Несретне су околности под којима аутор публикује своју књигу, па нас је занијела и засјенила актуелност. Ова књига је храбар грудобран, лирско-војнички ров из којег се говори о брисаном простору ријечи. Ова књига је борилачки иступ и важна ставка поетске и животне биографије. Као да ови стихови у Црној Гори, стицајем околности, значе покрет отпора каквих смо имали у историји друштва и литературе“, сматра Лакушић.

По ријечима Драгана Копривице, који је написао поговор за промовисану књигу, пјесник Милан Кнежевић је пробуђени глас народа, спреман стићи, а не утећи, спреман и на страшном мјесту постојати.

„Ми вечерас, без претјеривања, правимо историју, овдје. Ви сте, поштено, дошли да Милана подржите из више основа – као пјесника и као грађанина, као човјека који ће, можда, отићи на робију, а није мала ствар да на робију иде врстан човјек, врстан пјесник, врстан политичар, особа која је препознатљива у овом тужном тренутку Црне Горе“, оцијенио је Копривица.

Кнежевић је казивао неколико својих пјесама и захвалио сабранима на подршци, поручујући да истински дух отпора нико не може да угаси нигдје у Црној Гори.
Вече је водила пјесникиња Милица Бакрач, уредник трибине „Свободијада“.