Гост трибине „Свободијада“, коју у Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ у Никшићу, организује УКЦГ, у понедјељак 30. октобра 2017, био је пјесник Игор Ремс.
Овом приликом је представљена његова збирка поезије „Водени круг“, а уредница трибине, Милица Бакрач је подсјетила да је награда „Видовданска повеља” за најбољу књигу у 2017. години припала управо овој пјесничкој књизи уз оцијену жирија да је „Водени круг” свједочанство о моћи пјесме у низу оног пјесничког лука сазданог од свјетлости светости о коме пјеваху наши пјеснички преци.
Мотив „круга” у свом стваралаштву, додала је Бакрач, имали су Милош Црњански: „Бескрајни плави круг и у њему звезда” и Момчило Настасијевић чак „Седам лирских кругова”, савршено оцртаних језиком, а у језику, матерњом мелодијом, о којој се и данас говори и пише.
„Женска љепота и виноград су два веома важна мотива у овој поезији. Потпуно су повезани, симболи су за плодност, за радост и будућност. Један Ремсов стих гласи: „Велика Госпојина удара равно у теме“. Око Велике Госпојине грожђе је већ зрело. Слути се добра и родна година. Иако свака пјесма одише зрелошћу љубави и предјела, многи стихови у овој поезији славе младост“.
„Ове пјесме су вјерне јер их исписује вјерујући човјек: „Ставила си крст на моја уста/ да не бих проговорио… – записује Игор, иако не проговара. Иако је ова поезија у неким пјесмама потврда великог и потребног човјековог ћутања“, запажа Милица Бакрач, додајући да се с тога стиче утисак да тамо гдје се зауставио Момчило Настасијевић, наставља Игор Ремс, ако не досадашњим својим књигама, онда сигурно књигом „Водени круг”, „чије су струје повукле собом све чему припадамо, почев од српског језика и ћирилице, који јесу наш бескрајни плави круг“.
„И све те силне поетске струје са кулама, једрима, Николајевом црквом, азбуком, словом, молитвама, сачуване су у плавој линији Ремсовог круга који не треба ни мјерити ни упоређивати, нити прекидати. Треба пожељети да се тај круг обнавља и да траје“.
„У Ремсовом плавом кругу језик је кућа за слово и за ћирилицу, за азбуку. Ово наше слово, које трпи терет и ударце деценијама, Игор чува брижно пјевајући: „Латиничном круном хоће да те подјарме /У јарам белосветски да те баце/ Слободу ћириличну да угасе. Истим жаром Игор његује и чува сва света ћирилична слова. Зато је ова књига наша и несвакидашња, писана можда далеко од пјесниковог завичаја, али тако срчано и блиско завичајном извору, да је у њеном кругу описан и круг видовданског неба и светосавског сата“, закључила је Бакрач.
Ремс живи у Келну и родном Бару. Објавио је дванаест поетских књига. Добитник је бројних књижевних награда: Повеља Растко Петровић - Београд, Naji Naaman – Либан, Кочићево Перо - Бања Лука, Ирин Пирин – свесловенска награда у Бугарскoj, Menzionati Straodinari, NOSSIDE – Италија, Хермес – Грчка. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе и УК Њемачке. Бави се сликарством и имао је више самосталних и групних изложби.
О Ремсовом стваралаштву, пред публиком у Никшићу, говорио је и Милутин Мићовић.
Публици се, избором из промовисане књиге, обратио и аутор, Игор Ремс.
Гост вечери била је млада пјесникиња Сара Дринчић из Никшића.
