У цркви Свтих Апостола Петра и Павла Литургију у недјељу је служио протојереј Дарко Пејић.
Он је послије Литургије и причешћа вјерника у својој бесједи подсјетио на Крсно дрво и ову недјељу по Воздвижењу Часнога Крста Господњег, који нас уче тпљењу и истрајности.
"Данашње Јеванђеље о жени незнабожаца, народа који је потомак Хамов, који је био проклет, зато што је видио голотињу оца својега и наругао се и насмијао му се о он га је проклео. Е та кћи потомак проклетих која је имала кћер ђавоиману, обишла је све гатаре видаре и учинила све што може једна мајка да учини за своје дијете. И почели су њен род, комшије и сродници да избјегавају њихову кућу јер се из ње чули само крици и јауци. Та и таква мајка чувши за Христа да је негдје у близини показује дивну истрајност, коју нажалост често данас ми Хришћани немамо, и због које ми данас многе друге саблажњавамо и тјерамо и удаљавамо од Хрсита. Погледајмо Европу, Америку и себе, ко смо и какви смо. А шта је потребно- истрајност. Шиблика која крене да расте ако при првом вјетру одустане никада неће израсти у дивно и велико дрво. Пољопривредник и ратар који изађе на њиву, ако почне размишљати о граду и суши, о невољама које га чекају неће ни засијати своју њиву, али ратар сије и истрајава. И када једне године однесе град, друге суша он истрајава и сије, зато што је ратар, зато што је његова дужност да произведе хљеб. А Хришћанин је свјетлост свијету и дужан је да свијетли својим животом и дјелима, а не да смо слабовјерни и маловјерни. Христос је најприје био код Јевреја, изабраног народа, који се хвалио и гордио како су они љубимци и слуге Бога живога."
"Међутим, то су били ријечима али у дјелима је давно била умрла вјера. Најприје је зато њих Христос укорио како су постали лицемјери, како су погрешно увели закон. Иако у Светом писму пише: Поштуј оца и мајку да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи, они су промијенили закон и рекли, ко оцу или мајци да неки дар или прилог он је испунио своје и не мора да им указује поштовање које им припада. Пошто су га они, народ изабрани са својим фарисејима изгнали, не препознавши га, и зато што нису хтјели да га исповиједе као Сина Божјег, Христос долази међу незнабошце и први сусрет је са женом која иде за њим и виче: Помилуј ме Исусе Сине Давидов, (не кћер моју него мене), кћер моју мучи ђаво. Међутим, Исус само прође поред ње, не обазријевши се. Неко би рекао то је безосјећајно, међутим промисао Бога хоће да покаже Апостолима и свима нама сву дубину и јачину вјере те жене. Затим, Христос тим поступком тјера и Апостоле да се замисле. И они су из јеврејског народа, и они су исту ту жену сматрали нижом врстом. Међутим , сада виче за њима и савјест се буди код њих и жао им је. Та жена долази и пада пред Хирста на кољена и вапије : Исусе сине Давидов помилуј ме. И онда јој Исус говори: Није добро узети хљеб од дјеце и дати га псима. Шта је хљеб- храна духовна – нама Хришћанима причешће, којим се сједињујемо са Богом овдје, у овом случају ријеч Божја и Благодат. И ти исти Апостоли су доживљавали незнабошце као псе. Јевреји су били у почетку изабрани народ али су одбацили то и почели да служе лажном богу. Значи урадили су оно што ни једна животиња не ради. Животиња се никада не одриче онога што је створена а нажалост човјек се одрекао Бога и унизио себе више од животиња. Ава Јустин је говорио да је греота поредити човјека са псом, јер пас у потпуности испуњава оно за шта је створен, а човјек нажалост често не, већ се унижава и често је гори од животиње."
"А она га не осуђује, не замјера му него пада још ниже, поклања се каже: Да господе али и пси једу од мрва што падају са трпеза господара. Она тиме исповиједа : Ми немамо друге хране и наде, него нам дај макар мрве ако нисмо достојни да сједнемо за трпезу. И онда јој Господ каже: О жено, велика је вјера твоја. И нико на земљи у Христово вријеме није исповиједио Христа као двоје људи који су били незнабошци. Једна је ова жена Хананејка, а друго капетан који је тражио Христа га излијечи слугу болесног. Када је Христос рекао доћи ћу он му одговара: Не Господе, ја нисам достојан да уђеш под кров мој него само реци ријеч и оздравиће слуга мој. Ово двоје су незнабожаца су највише исповиједили Христа, зато што су Бога тражили срцем а не ријечима. Ми нажалост знамо често да будемо прави Хришжани али да дјела из нас говоре да нисмо свим срцем прионули за Христа, него да нам је стално нешто прече. И нисмо спремни ни на какву жртву, ни на какву истрајност“, бесједио је о. Дарко.
