На празник Светог апостола Томе, у четвртак 19. октобра 2017, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној апостолу Томи на Брзави код Бијелог Поља.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке.

Празник Светог апостола Томе и храмовну славу цркве на Брзави, сабраном вјерном народу, архипастирском бесједом честитао је Преосвећени Епископ Јоаникије. Владика је подсјетио на житије Светог апостола Томе, рекавши да између Светог апостола Томе и Светог Јована Богослова постоји доста сличности.

„Када је Господ Исус Христос са својим Светим апостолима и ученицима вечерао последњу своју вечеру Он је, са тугом у срцу, рекао: Један од вас ће ме издати. Апостоли су, тада, гледали на Христа и један на другог питајући се, са страхом и предосјећањем ужаса, који ће то од апостола бити. У том страшном моменту, знајући да су истините ријечи Божје, Свети апостол Јован наслања главу на прса Христова и пита Господа ко је тај, а Господ му открива тајну“.

„У том тренутку је дошло до додира, а свети тумачи говоре да је Господ свог љубљеног ученика апостола Јована Богослова, тада, осјенио, посебно и нарочито, силом своје истине, своје љубави и правде. Зато је Свети Јован Богослов послије могао да издржи страшна искушења приликом Христових страдања. Када су се остали апостоли разбјежали он је остао под крстом, остао је вјеран јер је био укријепљен силом Божје истине, правде и љубави Божје. Свети Јован Богослов је назван апостолом љубави“, казао је Епископ Јоаникије.

Он је додао да је једнако упечатљив и моменат кад је Свети апостол Тома, послије васкрсења Христовог, слушао од Светих апостола да је васкрсао Господ. Апостоли су Га видјели и са радошћу су свједочили, а Господ, видјевши их заједно сабране, а са њима у том моменту, по промислу Божјем, није био апостол Тома, осјенио их је Духом Светим.

„Дао је апостолима власт и силу, али и укријепио њихов ум и њихова срца, уливајући у њихова срца вјеру, зато су могли свједочити. Апостол Тома није био ту, не по своме гријеху, него по промислу Божјем. Говоре му апостоли да су видјели Господа, да је Господ васкрсао, а Тома, радује се у свом срцу, али каже: Докле не видим Њега мојим очима и док Га руке моје не опипају и док не додирнем прстима својим ране од клинаца, Онога Господа Кога је видио на крсту, ако не види васкрслог, он не може вјеровати“.

„Тома је, заправо, хтио пуну вјеру, пуну истину вјере, пуноћу вјере православне. Не да није вјеровао, него је тражио још више, његова душа се још увијек мучила од оног страшног догађаја и трауме коју је доживио под крстом, када се и он поколебао и побјегао са осталима. Господ, по свом човјекољубљу, јавио му се и сам му каже: Томо, пружи руку своју и дотакни прстима својим ране од клинаца и не буди невјеран, него вјеран. Томо се од појаве Христове преобразио, од ријечи Његових умилних и божанских добио силу, послушао је и дотакао рукама својим васкрсло тијело Христово од Кога је добио силу и благодат Духа Светог, те је Духом Светим испуњен исповједио вјеру на најсавршенији и најкраћи начин: Господ мој и Бог мој“, нагласио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Владика је поручио да је Свети апостол Тома кроз своју унутрашњу борбу дошао до пуноће вјере, Бог се смиловао на његову борбу и осјенио га, зато и ми, истакао је Преосвећени Епископ Јоаникије, треба да будемо издржљиви када дођу искушења.
Поводом храмовне славе светиње освештан је и преломљен славски колач. Празнична литија вјерног народа опходила је храмовно здање уз читање Светог Јеванђеља. Уприличена је трпеза љубави, а домаћин славља био је Трифун Фемић са породицом.