У 21. недјељу по Педесетници, када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика Лонгина Сотника, 29. октобра 2017, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Владици је саслуживало свештенство беранско-андријевичког намјесништва и монаштво Манастира уз молитвено учешће вјерног народа.

Празничном бесједом сабранима се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, указујући на живот и страдање Светог Лонгинa Сотникa, који је био незнабожац, официр у римској војсци, одређен да одржава ред у Јерусалиму приликом страшног догађаја Распећа Христовог.

Кад је видио како Господ умире на крсту, одједном, се у његовој души, додао је Владика, нешто преломило и он је, за неколико момената, прешао од незнабошца у хришћанина, у вјерујућег човјека.

„Смрт Господња потресла је његову душу, његово биће из темеља. Можемо само замислити колико треба једном незнабошцу, паганину да би постао вјерник, да би постао хришћанин, да би исповједио име Божје, а њему се то догодило за свега неколико тренутака и његов живот је кренуо новим током“.

„Када је Господ издахнуо на крсту, земља се потресе, небо се помрачи, сунце се помрачи и многи устадоше из гробова. То је, дакле, живоносна смрт, то није смрт обичног човјека, већ смрт Сина Божјег. То је полагање живота за искупљење и спасење овог свијета. То је Божја љубав која врхуни на крсту и тада тај, до скора незнабожац, али одједном хришћанин, гласно је узвикнуо, изразивши не само своје, него и осјећање присутних, били су са њим, по предању, још двојица римских војника, рекао је: Ваистину, овај човјек Син Божји бјеше“, казао је Његово Преосвештенство.

Сва вјера, према ријечима Преосвећеног Епископа Јоаникија, садржана је у тих неколико ријечи, вјера у Сина Божјег, да је Христос Богочовјек, Син Божји и син човјечији, сам Бог, заправо, Који је дошао у овај свијет, примио људску природу да би својом људском природом нама устројио спасење. Да Господ није пострадао на крсту као човјек, примио страдања, муке и смрт не би било спасења.

„Господња смрт је добровољна, искупитељна и то је оно што се дотакло срца, душе, ума и цијелог бића доскорашњег незнабошца. И видјело се одмах да је Лонгин Сотник, онај који командује стотинама војске римске, постао прави вјерујући човјек. Када су Јевреји, послије васкрсења Христовог, почели да поткупљују стражу и оне који су били присутни, да им дају паре да ништа не причају, многи су пристали, нажалост. Али, Лонгин Сотник се није дао поткупити, јер би то била издаја, а они, пошто видјеше да га не могу поткупити кренуше да га убију“.

„Склонио се док није извршио своје дјело као хришћанин, проповједао вјеру православну, а касније кад су, опет, били послати од римске власти емисари да га ухвате и његову главу одрубе, он их је лијепо дочекао, нијесу ни знали ко је. Прво их је угостио, нахранио, напојио, дочекао као најрођеније, а онда им рекао да је он Лонгин Сотник. Ови људи, џелати су се запрепастили, па су хтјели да измисле да га нијесу нашли, а он каже: Не, ви треба да вршите своју дужност. Његова глава је била одрубљена. Какву величанствену вјеру је посвједочио тај ранији незнабожац, паганин, можда и грешник, који се одједном обратио и примио силу вјере православне. Њега је вјера укријепила на такав подвиг. Вјера даје снагу, нарочито када су искушења велика, да се човјек уздигне изнад својих слабости“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

На крају свог архипастирског слова он је поручио да се оваквим јеванђељским примјерима, примјерима из живота Цркве сви укријепимо да бисмо се у овом животу успињали на лествици врлина, да би ишли путем Божјим, славили име Божје, на тај начин освећивали, напредовали из славе у славу, како каже Свети апостол Павле.