Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, ових дана је, надлежни парох протојереј Василије Брборић у присуству вјерног народа освештао звоно за цркву Светог Стефана Пиперског и Жупског, која се гради у засеоку Губељ у жупском селу Кутима, родном мјесту Светитеља.

Звоно је приложио Благомир Крулановић за покој душе свог сина Ратка и за напредак своје породице.

Уз помоћ људи из Црквеног одбора и Радосава Бјелетића,звоно је постављено на постоље у близини темеља цркве како би што прије зазвонило, позивајући вјерни народ овог краја на молитву. Надлежни парох о. Василије подсјећа да је темеље храма, са свештенством и вјерним народом, освештао Преосвећени Епископ Јоаникије 13. марта ове године.

Пројекат је урадио архитекта Срђан Тадић, а у току је прикупљање неопходне документацијеи финансијских средстава за наставак радова.

Истог дана, 17. септембра 2016, освештан је и постављен крст на цркву Зачећа Светог Јована Крститеља, коју у мјесту Црквине, у селу Заград подиже братство Чворовића.

Темеље за ову светињу освештао је 8. августа 2015. Његово Преосвештенство владика Јоаникије. Црква је већ озидана, покривена и на кров је стављен крст.

"У нашем народу се каже ако је црква или кућа покривена да је пола посла урађено. Значи, остало нам је још пола посла, али тај дио је лакши. Треба да ставимо врата, прозоре, под од камених плоча, иконостас, фреско-малтер за будуће живописање храма, а планирано је да се и уреди околни простор. Надамо се да ћемо, ако Бог да, до празника Зачећа Светог Јована Крститеља идуће године цркву припремити за освећење“, каже надлежни парох.

Свештеник Брборић напомиње да је на овом мјесту раније била црква брвнара, али су је срушили Турци 1712. године када је била похара Требјесе. Нова богомоља, која је урађена као савардак, у облику је ротонде, карактеристичног крова, а њена висина са постављеним крстом је око 15 метара. Уз архитекту Срђана Тадића, протојереј Василије, истиче труд и залагање ликовног умјетника Милуна Чворовића и читавог братства Чворовића, са којима су у овом благословеном подухвату учествовала и братства Ђуровића, Дендића, Коџуловића и друга.

"Слога и љубав братства Чворовића према Цркви су за примје. Њихова љубав је огромна да се послије толико времена сложе и уједине на изградњи храма. У питању је један диван локалитет са кога се, када је ведар дан, може видјети Ловћен, а ако Бог да, видјеће се и Његошева капела“, поручује свештеник Брборић.