У 17. недјељу по Духовима, 16. октобра 2016. године, када наша Света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Дионисија Ареопагита и Преподобног Јована Хозевита, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Епископу су саслуживали свештеници беранског намјесништва и братство Манастира, а молитвеном сабрању присуствовали су вјерници беранског краја.
Владика је бесједио о Светом Дионисију Ареопагиту,који јебио један од угледних људи тог времена у Атини, од оних који су се удостојавали звања архонта, вође народног, а бирани су од најученијих и најмудријих људи, познавалаца грчке философије, књижевности, умјетности и политике.Он је, слушајући ријеч Светог апостола Павла,увидио да говори нешто ново, не као грчки мудраци који су ишли да се расправљају, полемишу и разговарају о разним темама.
"То је био свијет једног културног круга и била је препознатљива ријеч таквог човјека. Али, дошао је нови човјек, човјек који проповједа Христа Господа Спаситеља свих људи, свих народа, цијелог човјечанства, Бога Који је сишао са неба и постао човјек као један од нас, не ради неког од нас посебно, него ради сваког од нас појединачно, да спасе цио род људски. Он је нови Адам, од Њега почиње обновљење људске природе, човјечанства. Он је Онај Који је основао Цркву као своје вјечно Царство“.
"У тог Бога Кога је проповиједао Свети апостол Павле, који се знао обратити грчким мудрацима, повјеровао је и Свети Дионисије Ареопагит, њега данас прослављамо. Био је изузетно образован и мударчовјек, да су касније, негдје у петом вијеку хришћанства, најобразованији људи тог доба, пишући дубоке теолошке списе, један од њих није хтио да потпише себе, него је потписао име Светог Дионисија Ареопагита“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Не зна се поуздано шта је све Свети Дионисије Ареопагит писао, али се зна, нагласио је Владика, да је касније пострадао као свештеномученик, као онај који је повјеровао у Христа, испунио се Његовом љубављу, Његовом мудрошћу, Његовом истином и правдом, Његовом свјетлошћу, па му за Христа ништа није било тешко, ни дати свој живот, ни главу положити.
"Таква је права, истинита вјера која је спремна да се жртвује за Цркву, за ближње, за народ. Ту вјеру је посвједочио Свети Дионисије Ареопагит и запечатио својом крвљу. Од незнабошца постао вјерујући хришћанин, касније и епископ Цркве Божје. Зато није случајно што је писац Ареопагитских списа, не знамо тачно ко је ставио његово име, наслиједио његову мудрост“.
"Писац Ареопагитских списа, који и дан данас представљају врх богословске науке и богопознања, свакако је наслиједио ону стару грчку мудрост која је крштена, коју је хришћанство примило и препородило, узело из ње оно што ваља, одбацило паганство, незнабоштво, наслаге грчког паганског наслеђа и прочистило је. У свему што људи стварају са љубављу има нешто добро, а да ли је стварно добро то се испитује огњем. Огањ је вјера, она све просвјетљује, све очишћује и човјеково срце и човјекове мисли и човјеков живот“, поручио је Епископ Јоаникије.
Владика је, осврћући се у својој бесједи, кратко, и на изборнидан у Црној Гори, напоменуо да се током Литургије, у манастиру Ђурђеви Ступови, са свештенослужитељима, помолио за умножење братске љубави.
"Нека се људи слободно опредјељују, по својој савјести, али да то никада не буде против ближњега, да не буде због мржње, него да буде онако како мисли да је најбоље, не само за њега лично него и за његово потомство, и за народ, и за Цркву, и за све оно што је наше наслеђе. Нека Господ све нас просвијетли, уразуми, упути и води правим путем Божјим. Нека Господ излије своју благодат и милост на цио народ и нека наша срца оснажи, просвијетли да љубимо једни друге, да вршимо заповијести Божје и да се на такав начин спасавамо“, закључио јеЊегово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
