Друштво црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије" из Никшића, обиљежава годину дана рада, које је почело трибином Удружења књижевника Црне Горе "Свободијада".

У склопу обиљежавања прве годишњице успјешног рада Друштва "Свети Георгије“, у понедјељак 24. октобра 2016,уприличено је ауторско вече пјесникиње Милице Бакрач,уреднице трибине УКЦГ "Свободијада".

Њена поезија је заступљена у бројним антологијама како у Црној Гори тако и шире на српском говорном подручју. Добитник је више значајних књижевних признања од награде "Ратковићеве вечери поезије" за младе пјеснике до Златне значке Културно-просвјетне заједнице Србије, награде "Марко Миљанов", Песничке повеље из Бањске, награде Ана Франк. Овјенчана је и Витезовом наградом за животно дело, као и наградом "Душко Трифуновић" за цјелокупно стваралаштво, која јој је недавно уручена на Палама.

О поезији Милице Бакрач говорио је проф. др Драган Копривица, који је запазио да њено дводеценијско стваралаштво, уз заступљеност у неким антологијама поезије, чини близу десетак књига поезије, а иза њих импресивна књижевна признања. Она, према ријечима Копривице, има способност да опоетизује све чега се дотакне својом руком и нађе му одраза у пјесничкој имагинацији.

"А да се опоетизовати може и сама форма, то јест, писати поезија у славу сонета, као пјесничког склопа, Милица на изузетан начин доказује и у награђеној збирци поезије "Жена“.

"Ова збирка поезије, у духу самог наслова, представља пјеснички дуг жене пјесникиње славним женама јунакињама пјесама, дуг жени као темељу људског рода, бићу које поезија слави на хиљаду и један начин. Посвећујући стихове ликовима чувених жена у историји, почев од Еве Адамове, Милица Бакрач кроз њихове поетизоване биографије прати и развој цјелокупног људског рода, којем су оне давале и дају печат љепоте, моралног става, талента, љубави и вјечности“, рекао је Копривица.

Милица у својој поезији, по мишљењу критике, полази од тријумфа људскости, од родољубља, очувања духовне и националне свијести као баштине, од културе и историје, чистоте емоција на којима почивају свијет, вријеме и традиција, од бриге за наш језик насушни, у којем је садржано и сачувано историјско и културно памћење и достојанство сваког народа.

"Управо зато у двокњижју, у којем се дружи с Десанком Максимовић, давши свом дијелу књиге наслов "Књига староставна“, Милица Бакрач успијева да на поетски начин испише историју српског рода, дајући заслужено мјесто и пјесми под називом "Горском вијенцу“, указујући на духовне темеље народа са ових простора. Она пјева у славу српске азбуке у пјесми "Азбучник“, о Јеванђељу, Божићу, Јовањдану, Светом Сави, Немањићима, Вуку, Карађорђу, Јефимији, Косовки дјевојци, царици Милици, Гаврилу Принципу, Петру Кочићу, Русији, Љермонтову, Јесењину, Бранку Миљковићу...“, казао је Копривица.

У име студената Одсјека за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу, који су чести гости трибине "Свободијада“, говорила је Марија Јањушевић.

Она је, осврћући се на одлуку Милице Бакрач да одбрана њеног, тј. нашег језика буде поетска, нагласила да смо сви ми свједоци пјесникињиног непоколебљивог става у првим борбеним линијама ове дуге и тешке битке која нам је наметнута.

"Велико је богатство и част имати у свом народу неког као што је она. Неког ко се бори најсвјетлијим и најбриткијим оружјем на свијету, ко својим стиховима оплемењује свакога ко се икада сусрео са њима. Свака њена ријеч, свако њено, наше, ћирилично слово, шири љубав и мир, али и осуду онима који свирепо јуришају да нам уруше темеље свега онога на чему стојимо и постојимо“, казала је Јањушевић.

Милица Бакрач је захвалила Друштву црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије“ на подршци у организовању бројних и надасве квалитетних трибина "Свободијада“, које већ годину дана организује под кровом овог Друштва, направивши више од педесет програма у којима су учествовали млади, још неафирмисани пјесници до оних највећих које наше пјесништво данас има.

На задовољство бројних пријатеља и љубитеља поезије, сабраних на овој ауторској вечери, "књегиња српске поезије“, како Милицу Бакрач називају водећи књижевни критичари, говорила је избор из своје родољубиве и љубавне поезије.

Програм је водио Велимир Касалица.