У цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу Литургију у недјељу, 16. октобра 2016, је служио јереј Никола Скопљак.

Он је у поуци вјерницима честитао и благословио празник.

"Ево се сабрасмо у овоме храму да се како приличи Хришћанима помолимо Васкрслом Господу и тако започнемо наш дан. Видјећемо кроз свакодневни живот поуке о истрајности и вјери, а и наше показивање какви смо у вјери, када нас нађе неко искушење, како трпимо наша страдања, какву љубав имамо једни према другима. И самим тим себе и душу преиспитујемо да ли у срцу своме носимо истинску православну вјеру. Данашње јеванђеље нам кроз жену Хананејку открива истрајност у вјери, када је њена кћерка била болесна, јер је мучио ђаво. Она је чула да се појавио у њеном мјесту Господ Исус Христос, чула је за његове велике побједе над искушењима и велика и спасоносна чуда која је чинио за вријеме свога живота. И потражила је Господа како би исцијелио њену кћерку. Она је имала истинску вјеру, толику да је тражила Господа Исуса Христа све до оног момента док га није пронашла, док се налазио у једној кући и тада му је казала: Помилуј ме Сине Давидов, јер моју кћер мучи ђаво. Погледајте колику је вјеру имала та жена, која је први пут угледала Господа Исуса Христа, која је само чула за његова чудеса, ничега се није постидјела ни да клекне на кољена и замоли за помоћ и за опроштај. Али Господ јој није одмах одговорио, а онда су му Апостоли рекли да јој опрости и отпусти је да не иде и не виче за њима. Међутим, Господ није хтио одмах да одреагује да би видио да ли је права вјера у њој, и рекао је апостолима: Ја сам послат изгубљеним овцама дома Израиљева. Господ је тиме хтио да покаже да нису само Јевреји обећани народ, јер су они сматрали да су само они изабрани народ и да други нису пожељни и да је сматран за псе. А с друге стране, Господ је хтио да види њену истрајност. И она је опет клекнула и рекла Господе помози, а Он јој је рекао: Зар није срамота бацати хљеб од дјеце и бацати га псима. Погледајте, браћо и сестре на који начин Господ искушава вјеру жене Хананејке, а она му одговара: Да Господе али и пси једу од мрва које падају од господара њихових. Овдје је она показала и Господ је видио колика је њена вјера, и колико њена душа и срце вапе ка истинском Господу и помоћи."

"Јер је и она, до тада одлазила неким назови љекарима као што су данас гатаре и врачаре. Многи од нас Хришћана су одлазили на та мјеста а нису тражили помоћ у цркви гдје се налази бесмртни лијек, него су, одлазећи код врачара и гатара навукли на себе и своје породице још веће зло. Тако и ова жена Хананејка, и из тог разлога је њену кћерку мучио ђаво. Некада нисмо свјесни тих ствари, а то у ствари мало по мало одводи човјека у најкрајњу таму. Али опет, покајала се и препознала истинског Господа, исповиједила гријех свој, пришла Васкрслом Господу и он јој је и подарио опроштај, рекавши јој: Нека ти буде по ријечи твојој, и у онај час оздрави кћер њена. Тако и ми треба да имамо истинску вјеру и да се запитамо да ли да и даље идемо код таквих људи који нам наносе зло и стварају раздор у породици. А црква никога неће одбацити који дође са истинским покајањем и исповиједи гријех свој и тиме ће постати истински дио тијела Христовога, заједничарити кроз свету Литургију, са својим свештеником и свима вјерним у храму. Само на такав начин је могуће приступити светом причешћу и сјединити се са живим Богом, који нам се свакодневно даје кроз свете службе, Литургије и свете празнике и наново нас позива да се сјединимо, да покајемо своје гријехе, да очистимо своје срце и душу, да би та душа видјела свјетлост дана, открила и примила у срце своје Васкрслог Господа, који је ради читавог рода Хришћанског страдао на Крсту. Имајмо и ми само дјелић те љубави и примимо Христа у своја срца да би и Он нас једнога дана примио у Царство небеско“, бесједио је о. Никола.