У 16. недјељу по Духовима, на дан у који наша Црква слави Светог мученика Kалистрата, 10. октобра 2021. у цркви Светих апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу, Литургију је служио јереј Александар Раковић.
Он је бесједио о данашњем зачалу из светог Јеванђеља о талантима, рекавши да нас је Господ обрадовао дивном јеванђелском причом у којој нам много тога каже и којом се обраћа сваком од нас.
“Ова јеванђелска прича је животна прича сваког од нас, само је питање који смо од она три човјека, односно слуге, да ли смо онај први који је добио пет таланата, па је још толико умножио, и свих десет приложио Господу, или смо онај који је имао два, па је та два умножио и имао четири да приложи, или смо, не дај Боже, онај који је добио један и тај један је закопао. Онда се још правда и говори како је Господ ситничав и тврд човјек, који хоће да жање гдје није сијао, да скупља гдје није вијао. Али, знам да то није тако и зато се тај посљедни предаје огњу пакленом, оној тами и шкргуту зуба, на који нас Господ често упозорава и опомиње“.
„А шта су таланти? У нашем српском језику имамо ријеч таленат, ваљда је она произрасла из ове ријечи, која значи да нам Бог нешто даје, да Бог усађује у нас силе и дарове, а све су то Божји благодатни дарови. Забадава дарови ако их не умножавамо. Господ нас тим даровима призива да радимо на њима, да их умножавамо баш као ове добре слуге. Зли слуга је само један дар имао и тај дар је прокоцкао, то јест закопао и није га користио. Морамо испитивати себе и своје срце да видимо које нам дарове даје Господ, који су то наши дарови; које су то благодати које нам је Господ дао у нашу душу, срце, биће. Дар и Божја благодат нису дати да их ми као овај трећи слуга закопамо и да их не искористимо. Напротив, све што нам Бог да јесте потенцијал и дужност да то умножавамо и уздижемо до небеских висина. Све што Бог да то нам је велика обавеза и не смијемо то да прокоцкамо, проћердамо и закопамо, јер ћемо одговарати за све што нам Бог даје, а Он нам даје много више него што ми успијемо да освијестимо“, казао је о. Александар, додајући да је освјешћивање наш први задатак да спознамо шта нам то Бог даје, па онда да се трудимо да га не оставимо по страни или да само заблагодаримо Богу, него да радимо на томе, да га умножавамо, да све силе свог бића употребимо за те дарове и благодати које нам Бог даје да их преносимо на своје ближње, да би тако послужили Богу и другом човјеку, који је икона Божја.
О. Александар је казао да треба да се трудимо да служимо, баш кроз те дарове.
„Бог даје, али не даје само за нас да би само ми то имали, него да би то ширили и давали другима. Тако су радила она прва двојица, нису изгубили таланте ниједан, зато помиње Господ: Kоји ради на својим талантима, то јест даровима Божјим, они се умножавају и дарују му се нови, а ко неће узима му се и најосновније што има. Немојмо кушати Бога, јер смо ми ти који смо на испиту”, указао је о. Александар.
