Прослављање празника Светог великомученика Димитрија у Никшићу почело је у навечерје овог великог празника, сриједу 7. новембра 2018, служењем празничног бденија.

Бденије, у Саборној цркви Светог Василија Острошког, служило је никшићко свештенство уз молитвено учешће вјерног народа.
Сабрани су помазивани миром са Светих моштију Светог Димитрија, које је, ових дана, на благослов и духовно укрепљење вјерника наше Епархије, донијето из Солуна.

Потом је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, одржана Митровданска свечаност, која је установљена прошле године у Никшићу. Сабрање је поздравио протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки.

Он је казао да се Свети Димитрије у Никшићу прославља на свечанији начин. У овом граду, подсјетио је, срели су се Свети Василије Острошки и Свети Димитрије Солунски, два велика Светитеља, Чудотворца, Богоугодника, два велика примјера за све нас, какви треба да будемо и чему да тежимо.

„Свети Василије је столовао, управо, у манастиру Светог Димитрија, овдје, у Никшићу. Зато је Никшић град Светог Василија, а уједно и град Светог Димитрија. У мјесту Попима су се срела та два велика Светитеља и прослављали Господа. Није случајно што је Свети Василије столовао у манастиру Светог Димитрија, јер је Свети Димитрије велики Чудотворац, заштитник града Солуна и цијеле васељене“, казао је о. Слободан.

Ријечима добродошлице поздравио је учеснике духовне академије – Српско пјевачко друштво „Светосавник“ из Подгорице и протојереја мр Предрага Шћепановића.

Празничну бесједу одржао је протојереј Предраг Шћепановић, сабрат подгоричког Саборног храма.   

„Прича о Светом Димитрију је једна од најдужих хришћанских прича. Њени коријени сежу у далеку прошлост, а коријени манастира Светог Димитрија везани су за почетак 14. вијека, за Светог Милутина Немањића, који ће га подићи, по народном предању. Том манастиру велику славу донио је долазак Светог Василија Острошког, који ће, бјежећи од турског зулума, из Требиња доћи у Оногошт, у село Попи, уз никшићке бедеме“, рекао је о. Предраг, напоменувши да се овај податак помиње код Патријарха Гаврила Рајића, у Споменице која је објављена 1971. када је наша света Црква славила 300 година од престављења Светог Василија Острошког на Небо.
Свештеник Шћепановић је указао на свето и свештено житије Светог Димитрија, мученика солунског, који је храбро исповједио вјеру у Христа Господа.

„А Свети Василије ће гоњен турским игом и силом морати да напусти Оногошт, отићи ће у Милића пећину у Богмиловиће, затим у Дреновштицу и своје мјесто наћи у Острошким гредама. Светитеља, који је дошао прије њега, Преподобног Исаију од Оногошта, такође, из села Попи, Турци су спалили отприлике 1611. Свети Василије ће наставити свето дјело Светог Димитрија и Преподобног Исаије од Оногошта“, рекао је о. Предраг.

Навео је да је 1700. Реџеп-паша Шеић срушио цркву овог манастира, а капетани Мушовићи, који су владали Оногоштом, користили су, потом, манастирске конаке за војне гарнизоне.

„У навечерју празник Светог Димитрија сјећамо се тог манастира, чији су темељи остали под земљом, али „заклела се земља рају да се тајне све дознају“. Нека би Бог дао да васкрсне она стара слава Светог Димитрија уз помоћ Светог Василија и да тај порушени манастир, опет, заблиста првобитним сјајем и љепотом. Све то зависи од нас, колико ћемо бити дјеца Светог Димитрија, војводе солунског, чији миомирис смо и вечерас осјетили у току службе Божје“.

„Нека би Бог и Свети великомученик Димитрије, Преподобни Исаија од Оногошта и Свети Отац наш Василије Острошки благословили дјело Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, никшићког свештенства и вјерног народа, које је очувало овај храм и спомен на јунаке, показујући тиме да је историја наш путоказ за будућност и да морамо знати ко су били наши славни и свети преци“, поручио је протојереј Предраг Шћепановић.   

Свечани концерт одржало је Српско пјевачко друштво „Светосавник“ под диригентском палицом Ратке Вујачић. Публика је дугим и срдачним аплаузом поздравила извођење духовних и народних композиција овог хора, који обиљежава десет година рада.