У Парохијском дому у Никшићу, у сриједу 29. новембра 2017, уприличена је, пројекција документарног филма Граховско грдно судилиште 1941 - 1945, аутора Веселина Матовића.
Филм говори о догађајима у Грахову у периоду од 1941. до 1945. године. На овом простору десило се више, него било гдје у Црној Гори, злочина и страдања чији су актери били, прије свега, комунисти. Врхунац братоубилаштва је ликвидација Вучедолске четничке бригаде, у ноћи између 21. и 22. октобра 1944. када су, на немилосрдан начин, убијени скоро сви припадници бригаде, како се сматра, њих 267. Ни до данас није утврђен тачан број невино страдалих људи, убијених без суда и закона, а посебно монструозан је начин на који су страдалници, послије масакра потрпани у ровове и загрнути земљом.
О тим несрећним догађајима се није смјело говорити, а камоли покушати да се изваде из ровова, све до деведесетих година када су почеле ексхумације. Ексхумација масовних гробница у Граховском пољу извршена је 1994. и том приликом су сакупљени остаци око 100 страдалника, док је остале за сада немогуће ексхумирати, јер су над тим гробницама изграђени објекти, међу којима, Основна школа и амбуланта. Сакупљене кости данас почивају у крипти спомен-цркве Светог апостола Луке у древном манастиру Косијерево.
Документарни филм Граховско грдно судилиште је настао као сажетак телевизијских емисија, рађених у продукцији Српске радио-телевизије. Заснива се на материјалу, који је сниман током ексхумације и свједочењу потомака граховских страдалника.
По ријечима Веселина Матовића намјера њега као аутора није била да се серијалом, односно документарним филмом, покуша испитати и објаснити оно што се дешавало у Грахову у периоду од 1941. до 1945, јер то није могуће сагледати до краја, него, прије свега, да се укаже на размјере злочина. Осим тога, појашњава Матовић, потомци невино убијених људи били су дуго времена стигматизовани, означени издајницима и након седамдесет и више година пружена им је прилика да кажу своју ријеч о томе.
Матовић је, пред пројекцију у Никшићу, захвалио сарадницима и свима који су учествовали у стварању поменутих емисија.
„Потрудили смо се, колико је било у нашим могућностима, да дођемо до људи који су вољни да испричају причу, да посвједоче о томе што се дешавало. Било их је који су то урадили сјајно, било је, нажалост, оних који су избјегли да се одазову, али и оних који су жељели, али из оправданих разлога нијесу могли да учествују“.
„Желио бих да се, посебно, захвалим: Радомиру Булајићу, Радомиру Лучићу, Стеву Вујичићу, Милутину Мићовићу, који је иницијатор овог дјела и један од главних учесника у ексхумацији и организовању првог парастоса, затим Радојици Вујачићу, који је један од учесника тих догађаја, али због старости вечерас није могао да дође и преносим вам његове поздраве. Захваљујем, такође, Драгу Вујачићу, Анђелку Даковићу, који је, нажалост, у међувремену, преминуо, не дочекавши да види ову емисију. Захвалност дугујемо и Веселину Вучетићу, Зорану Миловићу. Захваљујем, још једном, Стеву Вујичићу и Милану Миловићу на уступљеном документарном материјалу. Треба поменути да смо користили књигу Радомира Булајића, књигу пок. Драга Кешељевића и другу литературу“, навео је Матовић.
Пројекцији, коју су организовали Српски национални савјет Црне Горе и Црквена општина Никшић, присуствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, свештенство, монаштво и бројна публика.
