Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Јована Милостивог, у суботу 25. новембра 2017, на Бежанијском гробљу у Београду, парастос поводом годишњице од упокојења Момчила Мићовића, брата Преосвећеног Епископа Јоаникија.

Помену је присуствовала родбина, пријатељи, свештенства и монаштва из Епархија наше Цркве, свједочећи на тај начин да је Момчило жив, како у Божјем, тако и у људском сјећању.
Том приликом освештан је надгробни споменик.

Након парастоса члановима Мићовићеве породице, бројним пријатељима и поштоваоцима покојног професора, ријечима пригодне бесједе обратио се проф. др Јово Медојевић. Он је казао да је животни пут Момчила Мићовића, пријатеља, друга, просветног радника, преданог истраживача и плодног ствараоца, обиман и не може се у једном говору обухватити. За Медојевића дивна искуства представљају промоције Момчилових књига којима је присуствовао у Београд, Врбасу, Новом Саду, као и разговори на разне теме из образовања, историје, књижевности, умјетности, о Бањанима, обичајима нашег народа и његово „хватање у коштац“ са Његошем Ловћенским Тајновидцем.

„Бог је Момчила украсио сваким добром, стваралачким духом, талентом, љепотом, стасом, гласом, породицом, унуцима, угледом у друштву. Био је и остао диван примјер људског рода“.
„У Момчиловој личности сам уочио трагове духовне, објективне борбе, природности, високе интелектуалне културе. Трагалац, искрен, отворен. У његовом понашању и опхођењу није постојало ништа што вријеђа; без наметљивости, снажне мисли, здравих животних начела, правилног разума, мудрости. Био је ванредан човјек, ако сте га једном видјели и чули остављао је дубок и снажан утисак човјека чију ћете сваку ријеч запамтити“, рекао је Медојевић.

Момчило је својим писаним дјелима, нагласио је др Медојевић, оставио велико богатство будућим генерацијама за упознавање начина живота становништва Бањана, Црне Горе и Старе Херцеговине.
„У његовим рукописима задивљује богатство језика којим је писао и богатство ријечи којима је наш Момо означавао живе и видљиве предмете, појмове.
Синоћ смо присуствовали промоцији Момове постхумно објављене књиге „Његош у збору свјетских великана“; био је то последњи и најљепши став Момчилове стваралачке сонате“, казао је проф. др Јово Медојевић.

Додао је да је Момчила Мићовића посебно интересовао човјек Бањана, онај човјек који је стасавао прије средине прошлог вијека, чија је морална снага за поштовање и дивљење.
„Своја истраживања, своје најдубље и најљепше мисли о Бањанима, Момо је ставио на папир, помирио духовно и материјално и дирнуо у тог човјека Бањана да се не би удаљили од њега. Тако је Момо, његовим Бањанима, једном малом географском простору, дао велику духовну и материјалну димензију. При томе, Момо је својим писаним дјелима, увијек, без изузетка, указивао на по мало заборављену чињеницу да живот има и естетско-умјетничку вриједност“.
„Посједовао је огромно знање о српском језику, књижевности, историји, традицији, општој култури. Говорио је и писао да „постоје појединци који су окренути општем добру, који своје остварење виде у помагању људима и чињењу добра, који су спремни да се одрекну и најпривлачнијих понуда, ако тиме треба да забораве на своје и да стану на страну оних који се служе силом. Колико год да су ријетки, говорио је Момо, таквих људи има у свим народима, они су свјетиљке у мраку“, рекао је Медојевић, захваливши, на крају своје бесједе, свом дугогодишњем пријатељу Момчилу Мићовићу на дивном друговању, искреној љубави и пријатељству.

Нека би Бог Момчила даровао Царством Својим и учинио његов спомен вjечним.