У Парохијском дому у Никшићу, у сриједу 15. новембра 2017, одржана је културно-духовна манифестација „Дани Његошеви“ на тему „Горски вијенац – темељ српског духовног и националног идентитета“. Манифестацију организује Књижевно друштво „Његош“ у част 170-те годишњице „Горског вијенца“.

На вечери под називом „Пјесници Његошу“ бројну публику и учеснике пјесничког сабрања поздравила је Милица Бакрач.

„Добро дошли на седме по реду „Дане Његошеве“, на вече посвећено великом јубилеју – 170 година „Горског вијенца“, који јесте темељ српског духовног и националног идентитета. Потребно је поменути значај те историјске 1847, њену важност за српску културу, поменути Вука Стефановића Караџића, Бранка Радичевића, Ђура Даничића, који су заједно са Његошем, својим дјелом издјествовали борбу за српски језик и правопис“.

„Зато је данас немогуће, иако би многи хтјели, одвојити Његоша од Вука. Његош је својим „Горским вијенцем“ поставио чврст браник и ослонац српском језику и ћирилици, браник Косовском завјету не само у Црној Гори, већ у читавом српском народу“, рекла је Бакрач.

Бесједу на тему „Горски вијенац – темељ српског духовног и националног идентитета“ одржао је Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва „Његош“. Он је казао да је „Горски вијенац“, књига коју нећемо никада „догледати и дочитати“, настао из дубоке и вјековне кризе српског народа, која је родила таквог генија, чије је дјело обасјало вјекове и разведрило небо изнад Црне Горе и свецијелог српства.

„Тај дубоки и суштински преокрет који се десио кроз Његоша, родио је критеријум опстанка народа и мјеру његове неопходне мудрости“, казао је Мићовић, истичући да се питања која је Његош покренуо преносе у наше духовно наслеђе, а одговоре која је дао на та питања не наслеђујемо, него смо дужни сами на њих, према својој мјери, да одговарамо.

„Искра бесмртна даје човјеку могућност да се избавља из ропства земним стихијама, из ропства смртном забораву и из ропства тиранима овог свијета. На тој искри бесмртној стоји Његошев пјеснички, духовни и реалноисторијски хероизам. Слобода је код Његоша повезана са најдубљим знањем о човјеку и његовој дужности у свијету и међу људима“, нагласио је Мићовић.

Велики пјесници човјечанства били су, по ријечима Мићовића, јако везани за судбину свог народа, али ниједан тако као Његош. Он је био, нагласио је Мићовић, владика и владар свог, иако малог, поробљеног и непоробљеног народића.

„Свјетлост Његошевог пјесничког дјела не би могла долазити и до нас кроз вјекове да није разгорио тако огромну пјесничку, стваралачку ватру, која је прешла не само границе једног човјека, него је далеко надишла и границе племена и границе времена“, бесједио је књижевник Милутин Мићовић, додајући да је Његошево пјесничко дјело много и на различите начине тумачено. Издвајање Његоша из историјског контекста и његове везаности за народну судбину, сматра Мићовић, једнако је лоше као одвајање његово од животворних енергија Творца Коме је испјевао химне.

Ми смо, поручио је предсједник Књижевног друштва „Његош“, по духу, језику и народности најближи наследници Његошеви.

„Пјесниково прозорљиво и продорно гледање у човјека, у драматику времена, у судбину народа, остало је и до данас јасно и као да се сваким даном изоштрава. Све што више долази у питање наш опстанак, и као народа, и културе, и језика, и као људи, тиме Његошеви стихови постају убједљивији, реалнији и ближи. Његош је дао многе формуле за опстанак народа и човјека, али оне су засноване на дубоком разумијевању човјекове суштине, слободе и смисла живота“.

„Бити човјек који у себи активира сва та битна питања „дужност је најсветија“, која открива формулу постанка и опстанка, постојања и стајања у свом имену“, закључио је Мићовић.

Поезију у славу највећег нашег пјесника говорили су: Ранко Јововић, Илија Лакушић, Вишња Косовић, Коста Радовић, Радомир Уљаревић, Бећир Вуковић, Новица Ђурић, Андрија Радуловић, Игор Ремс, Миљан Николић и Милица Бакрач. Вече су употпунили: хор Светог новомученика Станка, појци Андрија Васиљевић и Горан Јурић, те народни гуслар Славко Горановић.

Организовање манифестације „Дани Његошеви“ помогли су Влада Србије – Канцеларија за дијаспору и Српски национални савјет Црне Горе.