Његово Преосвештенство Епископ будимљанско.никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог великомученика Димитрија, у сриједу 8. новембра 2017, Свету Архијерејску Литуригију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Преосвећеном Епископу је саслуживало више свештеника и монаха Епархије, а празничном богослужењу присуствовао је, у великом бројну, вјерни народ Никшића.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, говорећи о данашњем великом празнику Светог великомученика Димитрија Мироточца, којег славе сви православни народи.

„Славе га понајвише браћа Грци, а и остали православни народи, Срби, Бугари, Руси и сви православни хришћани, славе и призивају у помоћ Димитрија и Георгија подједнако. Код нас у овим нашим горама много је више храмова посвећених Светом Георгију, а јужније према Солуну, има, и храмова Светог Георгија, али много више, него код нас, Светог Димитрија“.

„Овај славни великомученик и мироточац је своју славу пројавио одмах послије свог страдања, ону вјечну славу. Био је он славан и велики још за вријеме свог живота, јер је у најтежим временима, временима гоњења, одрастао као хришћанин и показао се као велики хришћанин, велики по томе што је у моменту када му је била дата заповијест да гони хришћане, он одбио ту заповијест од земаљских власти царских тог времена, него је почео да штити хришћане, иако је знао да то значи да ће бити убијен, мучен и уморен најстрашнијим мукама“, казао је Владика.

Он је додао да само можемо да замислимо каква је вјера и пламена љубав била у срцу Светог Димитрија према Христу.

„Она љубав која жели да страда за ближњега и која даје способност хришћанину да узме крст свој и да страда за ближње, а тиме, заправо, да страда за Христа Господа, да се својим страдањем уподоби крсту Господњем, распећу Христовом и Његовој смрти. Да би на исти начин, као што је Господ, благодаћу Божјом пострадао и да би постао судионик и заједничар Његовог славног тридневног Васкрсења из мртвих“.

„А да се Свети Димитрије удостојио те славе показале су врло брзо његове свете мошти, промироточиле су светим миром. То је свето мирисно уље, које даје, не земаљски, него Божански мирис и исцјељење свима који поштују Светог Димитрија и помазују се тим светим миром. Он је и великомученик и чудотворац и мироточац и исцјељитељ и заштитник, не само града Солуна, него свих православних хришћана“, бесједио је Епископ Јоаникије.

У име Божје и у име Светог Димитрија у Никшићу је био велики и славни манастир Светог Димитрија још у вријеме Немањића. Не зна се ко је ктитор, ни коликих димензија је била ова светиња, али по његовом значају зна се да је био велики. У њему је било сједиште Никшићке епископије у којем су столовали митрополити града Никшића, управљајући сјеверним подручјем данашње Црне Горе, а тадашње Херцеговине.

„Овај манастир је славан и по Светом Василију Острошком, јер је у њему било сједиште Оногошке митрополије којом је управљао Свети Василије Острошки. Нажалост, нема данас ни камена на камену од овог манастира. Постоји мало свједочанства, записали су их мудри, честити и учени Шобајићи, које никако не смијемо заборавити, Максима, Петра и Сима. Многима, вјероватно, не одговара оно што су они писали и свједочили, па су зато мало запостављени. Они су у културном и духовном погледу утемељили новоослобођени Никшић, јер су га везали за старе корјене, па су нашли темеље тог светог манастира и околних манастира, а било их је три до четири“.

„Знамо и то да су два велика подвижника и духовника, од којих је један свети, а тај свети био је сродник онога који је први био у манастиру Острогу. Обојица су се звали Исаија, па онај који је подигао црквицу у Горњем манастиру је тај други Исаија, који се посветио и чије су мошти Турци спалили негдје на Пониквици. Обојица су били из Никшића, васпитаници манастира Светог Димитрија. Лијепо је што се говори да су сродници неким породицама у Никшићу, а, заправо, по духу су сродници свима нама“, рекао је Владика Јоаникије, поручујући да је увјерен да је благослов Светог Димитрија на граду Никшићу, а највидљивији благослов је овај свети храм, чији духовни корјен јесте некадашњи манастир Светог великомученика Димитрија.

Током Литургије Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије рукопроизвео је јереја Данила Зиројевића, дугогодишњег пароха никшићког, у чин протојереја.

„Отац Данило служи као примјер доброг, честитог и ревносног свештеника. Он има дивне дарове, па смо ријешили да га због његове ревности, честитости, примјерног свештеничког служења произведемо у чин протојереја. Нека му буде на срећу, на здравље и на дуг живот, да му данашња молитва на празник Светог Димитрија буде подстицај да служи још ревносније и да у свему има за углед пред собом Светог Василија Острошког и Светог великомученика Димитрија Солунског“, рекао је Владика, честитајући на унапређењу.

О. Данило је заблагодарио Господу што га је удостојио свештеничког звања и да служи Њему.

„Хвала Светом Димитрију на данашњем празнику, нека ми да снаге да издржим у свештеничком чину. Хвала Вама, Преосвећени Владико, хвала браћи свештеницима и мојим парохијанима“, казао је протојереј Данило Зиројевић.