Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Митровске задушнице, у суботу 4. новембра 2017, у цркви Светог Николаја Мирликијског у Војном селу код Плава, Свету Архијерејску Литургију са поменом упокојеним православним хришћанима.
Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.
Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, наглашавајући да је Господ Исус Христос на крсту примио смрт, као и сваки човјек, али је та смрт била живоносна. Отворила је гробове и многи од праведних су устали, што је, по Владикиним ријечима, био видљиви знак да је Његова смрт живоносна.
„Он је по Божанском домостроју, по свом Божанском смотренију пребивао у доњим свјетовима од Великог петка, цијелу Велику суботу, а у недјељни дан је васкрсао из мртвих, јавио се као Побједитељ смрти, ослободивши душе оних који су били у паклу, просветивши доње свјетове, јавивши се као Цар над царевима и Господар над господарима“.
„Својим Васкрсењем Он је и нас учинио учесницима Његовог васкрсења, својим Васкрсењем учинио нас је заједничарима своје славе и свог Васкрсења“,казао је Епископ будимљанско-никшићки.
Владика је нагласио да хришћани и кад се рађају и кад одрастају, када су у радости и у жалости, треба да су увијек са Христом, нарочито када дође вријеме одласка из овог свијета.
Он је поучавао сабране да су задушнице увијек у суботу, зато што је Господ Исус Христос страдао на крсту на Велики петак, а на Велику суботу почивао је у гробу.
„Зато у спомен Његовог почивања у гробу на Велику суботу ми све помене, углавном, вршимо суботом, а не недјељом. То су нам завели они који у Бога нијесу вјеровали да се недјељом иде на гробља и умјесто да то буде дан највеће славе, дан васкрсења Христовог претворили смо у дан плача. То није добро, није добро да се мијења Божји поредак, а и сами смо се увијерили у то“, казао је Преосвећени Епископ.
Поручио је да ми као народ треба да схватимо да смо погријешили, јер смо били одступили од Бога, од Цркве Божје, од храмова Божјих, запустили, палили и рушили своје свете храмове.
„Даће Бог да буде добра, Бог је милостив и човјекољубив. Ево знака Божје милости и човјекољубља – обновише се многе светиње, обновише се старе, подигоше нове, заблисташе, пропојаше. Сабрасмо се, драга браћо и сестре, у овој новој цркви Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, дивној светињи која је заблистала у Војном Селу, коју сте подигли из љубави, својим рукама. Помолисмо се за наше породице, за живе, али и за преминуле сроднике, за све оне које волимо и које љубимо, за све се Богу једнако молимо, за напредак живих, нарочито за дјецу и омладину, а и за покој душа оних који су преминули“.
„Да њима Господ дарује мир и блаженство у свом вјечном Царству, у свом вјечном живоносном наручју и да опроштај грехова, својом милошћу да их обасја и награди, а нас да ојача и оснажи у вјери да идемо путем Божјим како ваља“, закључио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
