У сриједу 29.новембра 2017. на празник Светог апостола и јевађелиста Матеја Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог апостола и јеванђелисте Матеја на Вилусима.

Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Епархије, а литургијском сабрању, којим је прослављена храмовна слава цркве Светог апостола Матеја, присуствовао је вјерни народ овог краја.

Сабране вјернике надахнутом архипастирском бесједом поучио је Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о Светом апостолу и јеванђелисти Матеју, једном од Дванаесторице апостола, који је претходно био цариник, али је све оставио, богатство, положај и прилике да се богати и кренуо за Христом.

„Највећи препород видимо на његовој души, души човјека који је био везан за земаљско, за интересе, за зараду, а постао је човјек Божји, који се везао за Небо, за Христа, за Цркву. Од кад је срео Христа Господа и пошао за Њим његова душа се просвијетлила, испунила Божанском мудрошћу и силом ријечи Божје, постао прави свједок живота Христовог, записао Јеванђеље које читамо“.

„Његова јеванђељска ријеч чита се кроз вјекове и обухватила је својом свјетлошћу, загријала својом топлином цијелу васељену. Ево те ријечи и овдје, допрла је и до овог мјеста, гдје је подигнут храм Светог апостола и јеванђелисте Матеја, још у давнини, па су ваши преци обновили овај храм као прави хришћани, као прави Светосавци, племићи“, казао је Владика.
Он је, бесједећи о снази вјере Светог јеванђелисте Матеја, навео примјер из његовог житија, када је, проповиједајући Јеванђеље, обилазио многе земље, а пред крај живота стигао и до Африке, до оних крајева гдје живи народ црне боје коже, па чак и до људождера, звјероподобних по лицу, по нарави и изгледу.

„Било је страшно прићи у крајеве гдје живи такав народ, а он је отишао да и тамо проповиједа, проповиједао је, крштавао, освећивао и обнављао тај народ. Каже се на једном мјесту у житију Светог Матеја, кад је крштавао народ у води освећеној, чудотворној, како прилазе звјероподобни људи, људождери али, привучени ријечју Светог апостола Христовог, жељни обновљења душе, бића духовног и опроштења својих грехова, прилазе звјероподобног лика, а из воде излазе свијетлог лика, препорођени, обновљени, очишћени од грехова“.
„И даље су црне боје коже, али су свијетле душе, па свјетлост избија из њиховог лица и голим оком може се видјети та љепота, та милина духовна, та сила духовна, која препорађа душу, очишћује и ослобађа од гријеха, од звјерске нарави“, рекао је Његово Преосвештенство.
Ту свету вјеру, нагласио је Преосвећени владика Јоаникије, примили су наши преци у давнини. Распламсала се у вријеме Светог Саве, а касније су је својом крвљу и животима бранили и много крви пролили да би очували вјеру, образ, памћење, слогу и међусобну љубав. Зато су и храмове градили и обнављали.

„Овдје је била стара црква Светог Матеја, вјероватно, због тога што је овдје живјело једно племе које је славило Светог Матеја, али, временом се то племе одселило, као и други што су селили из ових крајева, па стизали до Романије, ријеке Усоре, Лике. Нешто мало народа је остало који слави Светог Матеја, а већина, која се овдје доселила славили су друге славе. Међутим, када је дошло вријеме да се обнови црква они који су доселили и који су, у међувремену, постали моћнији од оних који су некада били, нијесу хтјели да затру траг и униште спомен, нити промијене име цркве, која је ту раније била, него су сачували славу тог светог храма, иако многи од њих нијесу славили славу Светог Матеја“.

„Они су да би очували памћење, традицију и наслеђе овог мјеста сачували име храма и његову славу, показујући тиме да су мудри и племенити. Племенит је онај човјек који зна да поштује своје, а поштујући своје да зна поштовати и туђе, не туђе, него ближњега свога, племенитост ближњега свога. Ко зна поштовати, његова племенитост и господство се умножава и увећава. Зато овдје имамо лијеп примјер правог господства и отмености и, хвала Богу, од тога је остало до дана данашњег још понешто“, поручио је Његово Преосвештенство.

Владика је честитао празник и храмовну славу надлежном пароху протојереју Петру Крговићу, вјерном народу овог краја, добротворима, приложницима, домаћинима славља, пожеливши да се стара слава прославља на многа љета, да се не заборавља, него да процвјета кроз сабрани вјерни народ, који је учествовао у данашњем светом богослужењу.

Преломљен је славски колач и благосиљано славско жито. Духовну радост својом присуством на светој Литургији посебно су увеличала дјеца.

Саборовање у име Божје, а у славу Светог апостола и јеванђелисте Матеја, настављено је уз трпезу љубави.