У недјељу, на празник светог апостола Јакова –брата Господњег- Првог епископа Јерусалимског, Литургију у цркви светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу је служио јереј Никола Скопљак.

Он је у бесједи послије Литургије и причешћа казао да из недјеље у недјељу, из празника у празник слушамо дивне ријечи божје из Јеванђеља и дивне поуке, и да би требало у склопу тога и да се понашамо прихватајући их у срцу и души својој.

"Док смо на овој земљи да се припремамо за нешто много љепше што нас чека, када као путници одемо са ове планете која се земља зове, слушајући данас дивну ријеч Божју и примјер, који је Господ дао пријачајући о једном Богаташу и једном сиромаху којем бјеше име Лазар. Као повод тога ми људи који боравимо на овој земљи често ову земљу дијелимо, правимо границе које се увијек могу помјерити, затим покушавајући тобоже нечим материјалним да купимо земљу и власт, иако нас Црква божја увијек подсјећа, да човјек када дође на овај свијет долази без ичега и када одлази са овог свијета одлази такође без ичега. Тиме показујемо да је све ово Божје давање на овој земљи и да све што имамо, а називамо да је наше, јесте у ствари само Божја позајмица човјеку, а ми његова својина. И када би полазили са те тачке и тако размишљали друкчије би живјели и размишљали и више би поштовали закон Божји и били би испуњени благодаћу и милошћу Божјом и милошћу Мајке Божје. А ево и данашње Јеванђеље нам показује како богаташ није на прави начин искористио сва богаства која је имао него је упропастио и себе и то богаство. И када се преселио у онај живот, добио је мучење. А онај сиромах, који је, како каже Јеванђеље, добио сва зла на овој земљи, када је умро и прешао у загробни живот, добио је све насладе Царства небескога."

"А погледајте како се та два примјера и њихове улоге мијењају у у загробном животу. Не треба да заборавимо да онај богаташ који га носи на прави начин може задобити царство небеско, а исто тако и сиромах, ако осуђује све око себе и ако навлачи на себе биједу и сматра да му је свако други крив што је сиромашан, неће задобити Царства небескога. Сада би свако требало да погледа кроз лупу свога живота, да испита своју савјест какве су његове унутрашње жеље. Да ли су му жеље као онога богаташа или као онога сиромаха из Јеванђеља. А већина од нас, када би нам било дато да бирамо, сигурно би изабрали пут богаташа. Али сваки човјек и Хришћанин који бар мало назире оком својим ка Христу и Богу и хришћанским врлинама прихватио би Лазарове хришћанске врлине а то су пост, молитва, љубав према ближњем.. . Она помоћ једних према другима колико је у нашој моћи, затим света тајна причешћа као круна свега, и нашег боравка на земљи и уопште наше сабрање које је центар свете Евхаристије. Нема нам изговора ево нам времена које је Господ дао да се припремамо, и неће никог на силу да призове светом причешћу, цркви нити Царству небеском. Свакога Господ доведе до онога извора спасења али ништа неће на силу, јер тако нема благодати и љубави Божје . Све што је на силу није из љубави, тек онда када буде из љубави, када својом вољом будемо приступили Христу и цркви онда ћемо бити испуњени бладогаћу и милошћу Божјом. И онда када год будемо ишли кроз овај живот пун искушења, и када нас нас заљуља неко искушење, ако смо у вјери, Господ је тај који бди над сваким оним који носи иситнску љубав и Христа у себи и неће дозволити да га савлада то искушење. Али опет морамо поћи од себе, не можемо ући у Царство небеско чекајући на једном мјесту, морамо дати жртве. Ако је Васксрли Господ могао себе да положи на Крсту и да страда за цијели род људски, можемо и ми да поднесемо малу жртву ка Васрслом Господу. Ми један мали корак ка њему а он ће нам отворити осталих десет“, бесједио је о. Никола.