Књижевно друштво „Његош“ организује, у част 170-те годишњице „Горског вијенца“, VII „Дане Његошеве“, културно-духовну манифестацију на тему „Горски вијенац – темељ српског духовног и националног идентитета“. Тим поводом у понедјељак 13. новембра 2017, у Духовном центру Преподобног Исаије од Оногошта одржана је конференција за новинаре.

Представнике медија са садржајем програма, који ће се у Парохијском дому у Никшићу одржати у сриједу 15. новембра, у 19 часова, упознала је Милица Бакрач.

„На пјесничкој вечери „Пјесници Његошу“ бесједиће Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва „Његош“, а своју поезију говориће: Ранко Јововић, Илија Лакушић, Вишња Косовић, Коста Радовић, Радомир Уљаревић, Бећир Вуковић, Новица Ђурић, Андрија Радуловић, Игор Ремс, Миљан Николић. Вече ће употпунити хор Светог новомученика Станка и народни гуслар Славко Горановић“, навела је Бакрач.

По ријечима секретара Књижевног друштва „Његош“ др Николе Маројевића Његош је својим дјелом нашу колективну митску свијест, која је још увијек била неосвијешћена, довео до става саморефлексије – односно, буђењем косовског мита он постаје саучесник косовске драме, уздижући је на ниво завјета.

„Полазећи од схватања борбе као космичког принципа, видјевши борбу против освајача као стожерни етички принцип, Његош поставља на пиједестал витештва Милоша Обилића, који постаје јунак свих јунака – мјера за сваки говор о храбрости, јунаштву и спремности на жртву за ближњег и за Отачество. Таква жртва постаје етички образац сваког дјелања и несамјерљиви допринос у развоју хришћанске цивилизације. Нико као Његош у својим спјевовима није оприсутнио неустрашивост Косовске мисли и одлучност Косовског завјета“, казао је Маројевић.

Он је додао да сва Његошева философија – и теоријска и практична – своје исходиште има у косовској мисли. Сав његов живот, у свим појавним облицима, и унутарњи и спољашњи, одвија се у односу на присутност и оваплоћење тог косовског завјета.

„Та косовска мисао доминира не само његовим животом, већ и стваралаштвом. Та мисао се огледа у његовој визији трагичне народне судбине, коју увијек прати доза скептицизма и песимизма. Стога се и у ово наше савремено доба може сасвим разумјети сва дубина Његошевог увида у природу и темперамент човјека који живи на овим просторима. У цијелом његовом стваралаштву влада вјечита борба свјетлости и таме, добра и зла. Све одише најдубљом патњом и косовским болом. Можда је данас то и најважније имати у виду кад се Косова одричу управо они који су народном вољом изабрани да сачувају интегритет и државе и цјеловитост народа. О вољи политичке елите у Црној Гори не треба трошити ријечи. Ту је све јасно. Његош их је препознао, а ми трпимо последице њиховог владања“, истакао је Маројевић.

У великом интересу за Његоша, у последњих 20-ак година, има разних идеолошких приступа у складу са постојећим политичким, идеолошким и културолошким концептима, што је највише изражено код нас у Црној Гори, оцијенио је књижевник Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва „Његош“.

„Пошто су темељи Црне Горе данашњим идеолошким концептом потпуно уздрмани, везивање за дух Његошев, препознавање присутности Његошеве у нашем памћењу и осјећању историјском, људском, метафизичком појачава нашу везу са комплексним и сведржећим Његошевим дјелом. Наша намјера је да тумачимо Његоша вјерно, то јесте да му прилазимо кроз сву сложеност и да идемо ка тој дубини, коју је он покренуо у свом пјесничком дјелу, а она непрестано дјелује кроз све генерације до дана данашњег. Његош је увијек актуелан, јер је повезан са вјечношћу“, поручио је Мићовић.

Мићовић је нагласио да Његошева величина није била, првенствено, у томе што је био духовно везан за судбину свог народа, него што је био животворно повезан с Небеским, с Божанским тајнама које су дате човјеку да га не би смртна прашина задавила.

„Свјетлост Његошевог пјесничког дјела не би могла да долази и до нас кроз вјекове да није разгорио тако огромну пјесничку, стваралачку ватру, која је прешла не само границе једног човјека, него је далеко надишла и границе племена и границе времена. Његошево пјесничко дјело много је тумачено. Његова сложеност, дубина и кломплексност даје могућност различитих тумачења. Запошљавао је многе умове, идеологије и интелектуална занимања, па и политичке интересе, али најбољи су тражили његову цјелину“.

„Издвајање Његоша из историјског контекста и његове везаности за народну судбину једнако је лоше као одвајање његово од животворних енергија Творца Коме је испјевао химне“, закључио је Милутин Мићовић.

Организовање манифестације „Дани Његошеви“ помогли су Влада Србије – Канцеларија за дијаспору и Српски национални савјет Црне Горе.