У недјељу, 20. новембра 2016, у цркви Светих апостола Петра и Павла Литургију је служио протојереј Дарко Пејић.

Послије причешћа вјерника о. Дарко се у евангелској поуци осврнуо на причу о Богаташу и убогом Лазару.

"Да је Христос оставио нама само ову причу коју смо чули из данашњег Јеванђеља било би довољно да човјек пронађе пут ка рају и ка вјечности, јер ова прича одлично свједочи какви су људи на земљи, и сходно томе како се односе једни према другима и шта их чека у вјечности. Од како је земље људи се отимају о земљу, као пастир који гледа стадо које се отима о траву, а и стадо и трава су његови. Тако изгледа човјек који се отима за земљу и под разним изговорима патриотизма, љубави и мржње гину и убијају се и никако да поставе непромјењиве границе него се оне стално помјерају и пролазе. Човјек у данашњем јеванђељу, богаташ неки, какви су на жалост већина људи на земљи, јер овдје се не мисли само на материјална богатства већ на однос једних према другима на земљи. Каже, пред вратима његовима борављаше убоги сиромах по имену Лазар."

"Видите, драга браћо и сестре да Христос кроз цијелу причу ни једном не изговара име богаташа. А ми знамо какви су земаљски закони историје. Људи на земљи стално пишу имена богатих и моћника и њихова имена пишу и памте. А имена сиромаха заборављају и одбацују их. Име овога богаташа памтио је цио крај, међутим Господ, у чијим је рукама све, ни једном не изговара његово име. Тиме је Господ хтио да каже да је име његово још овдје на земљи избрисано из књиге живих. И тако следује сваком човјеку који се понаша као овај богаташ. Није Господ у Јеванђељу ни навео неки његов гријех посебно, него је само рекао да је био неки богаташ који приређиваше забаве и весеља једући и пијући, док је пред његовим вратима стајао сиромах, који ништа није тражио и ни на шта се није жалио, осим што је тражио мало мрва са трпезе богаташа, да прехрани јадно напаћено тијело које је на измаку снага. То тијело је одавно припадало више ономе него овоме свијету. Једино друштво и ко се обраћао на овога сиромаха су били пси, који су лизали његове ране."

"Међутим, као и све на овој земљи што дође и прође, умрије Лазар и дођоше Анђели и однијеше душу његову у наручје Авраму. А умрије и богаташ и скупи се цио град и поново га обукоше у свилу, злато и порфиру., упрегнуше златне кочије. На коње ставише црне плаштове да би и животиње приморале да жале онога који није зажалио ни онога сиромаха, за којег није нашао за сходно ми мрве да му да. Сјатили се људи још једном да се додворе богатом, на гробљу су били уз славопој, сахрањују га у гробници, на којој златним словима пише име његово. Међутим, долазе ђаволи и узимају душу његову и одједном се све преокреће. Колико је страшно бити у паклу и колико је страшан огањ вјечне муке говори и реченица: Богаташ видјећи Лазара моли Аврама да га пусти да умочи само прст у воду и дође да му расхлади језик. Али, људи површни, некада из немара а некада из страха, а какви год живјели тај нас тренутак чека. Једном ће свако од нас умријети. Што мање мислимо о томе, тамо ћемо прије и бићемо неспремни. Као неко ко треба да научи лекцију, што је мање учи и што мање мисли о њој већа је шанса да падне. Тако и човјек и одједном се све окреће, и оно што је било у сјају и злату одједном је у огњу, али сада не тренутно, годину двије, него вјечно. Само ова прича је довољна разумном човјеку да схвати свој живот и промијени га, да се оставимо борбе за земаљско, да прихватимо Бога и једни друге јер Бог је власт неба и земље и наших живота. И онда се њему и повјеримо. Њему повјеримо свој живот и своја дјела и волимо Бога и ближњега свога. Долази нам Аргангел Михаило, онај који је сав свој живот живио само од тога да сав свој живот служи Богу и испуни вољу Божију. Ми треба да се као људи угледамо на анђеле Божије“, бесједио је о. Дарко.

О. Дарко се осврнуо на обичај у народу и погрешно мишљење дијела вјерника да за Аранђеловдан не освештавају жито.

"Славско жито се спрема са сваку славу, јер нема мртвих и живих Светитеља. Сви су живи. Онда би ми правили највећу лудост када би се обраћали мртвима и њих призивали да нам помогну. Ми се живима обраћамо, као живима, молећи за живот, оних који су упокојени за вјечни живот и оних који су живи за здравље, слогу, честит и поштен живот“, објаснио је о. Дарко.