Васкршњи концерт хорова из Никшића и Подгорице
У оквиру културно-духовне манифестације “Дани Светог Василија Острошког“, на Васкршњи уторак 7. маја 2013, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, одржан је Васкршњи концерт.
Сабрани народ, чланове хора Светог Новомученика Станка, Преподобне мати Ангелине и Светог Козме Етолског, и њихове диригенте пригодном бесједом поздравио је ђакон др Никола Маројевић. О. Никола је казао да је цјелокупан род људски плод Божије руке, и као такав, призван је да се утка, угради у Божију грађевину. Темељ тог вјечног здања је Христос, темељ који се не гради и не поставља, него постоји, он јесте и увијек ће бити, стварнији од сваке стварности.
“Све што имамо примили смо од Њега. Коначно, и живот, као највиши дар, добили смо од Њега као највишу светињу. Човјек не може из себе изнијети оно што већ не посједује. Стога је хришћанин дужан да уноси Божије дарове, Његове тајне, Његове врлине, Његову љубав. Уносећи их у своју душу, почиње њима да живи и своје срце приноси Христу Богу. Он једино такве препознаје као своје, просвећујући их својом незалазном свјетлошћу“.
“Бог човјеку даје свијет као дар, изобилан сваким благословом, па стога човјек, желећи да нечим узврати за добијени дар – немајући ништа друго – узвраћа истом мјером. Твоје од Твојих, Твоје – плодови, дарови, хљеб, вино – њих приносимо; Твојих – Твоји дарови, плодови Твоје земље – они се дају да би послужили као принос за савршавање Божанствене литургије. Због свега и за све – за сваког појединачног човјека и за сва могућа наша сагрешења. Нема веће благодарности – ми приносимо Богу оно што смо од Њега примили – иштући опроштај за сва безакоња, која чини човјек од Адама наовамо“, рекао је о. Никола, додајући да су велики и чудесни дар Божији човјекови језик, уста, усне. Њима човјек објављује да је словесно, боголико биће, преко њих се објављује и Светајна Свете Тројице. Човјек их је добио на дар да би њима славио Бога, свједочећи љепоту Божије творевине.
“Славећи Бога човјек освећује и просвећује своју душу. Божанствена мелодија, звук божанских ријечи, душу људску узводи у небеске сфере и заборавља на свој тјелесни живот. Тијело остаје лишено својих жеља, а душа и ум се узносе Богу. Из тог угла посматрано, вјечност није ништа друго до вјечно даривање и вјечно уздарје. Бог нам је дао дар пјевања, ми га примамо, прихватамо, развијамо и опет Му враћамо тако што пјевамо на службама. Он тај дар прима од нас и шаље нам своју благодат. Вјечност је, у ствари, то узајамно дијељење и примање дарова“.
“Појање, као богослужбени елемент, код нас у Православној Цркви, има свој смисао усљед тога што је, по својој суштини, молитвено. Оци подвижници, истински душезналци свједоче да је ова усна молитва, било да је говоримо или пјевамо, још увијек спољашња. Она је припрема за истинско живљење са Богом. Она је припрема за унутарњу молитву, којом пулсира човјекова душа која је задобије. Бог човјеку даје на дар оно што има, врлине, љубав, милост – а када човјек као плод искрене молитве задобије ту неутољиву жеђ за Богом, када својим појањем и созерцањем освешта ту богочежњу, онда молитва постаје његов унутарњи дамар. Њом дише и размишља. Такав човјек је непрекидно у општењу са Богом. Зато је веома важно појање, као почетак освајања унутарњих свјетова и стицања истинске радости и познања љепоте живота са Богом“, истакао је ђакон Никола Маројевић.
“Хор Светог Новомученика Станка, под диригентском палицом професора Ленке Дурутовић, дјелује непрекидно већ двадесет година, прослављајући име Божије и Светитеље Божије. Ја им најискреније честитам овај значајан јубилеј. Честитке члановима хора и професорици Ленки, на њеном великом залагању, која је уложила дио себе у рад и опстанак хора Новомученика Станка и која је извела много генерација, музички их описменила и кроз музику им пренијела славу Божију. Наш Епископ Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, је на жалост спријечен да буде са нама вечерас овдје због обавеза у манастиру Ђурђеви Ступови, али он нам шаље свој благослов и поздраве, уз честитке за овај велики јубилеј хора Светог Новомученика Станка и, ако Бог да, да они постоје и пјевају у славу Богу живоме, на многаја љета“, рекао је јереј Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу.
На програму васкршњег концерта хор Новомученика Станка извео је низ пригодних композиција: “Христос Воскресе“ (руско) непознатог аутора, “Плотију уснув“ А. Глазунова, “Воскресеније Твоје“ (Корнелија Станковића), “Херувика“ (П. Крстића), “Царју Небесни“ (Ј. Маринковића), “Господи помилуј“ – Царска Јектенија у којој су као солисти наступили чланови хора Бранка Глушица и Филип Вучић, Другу Руковет (С. Мокрањца), “Христос Воскресе“ (руско) непознатог аутора. Молитву, чији аутор је група Пирг, извели су браћа Лука и Андрија Васиљевић, такође чланови хора.
Славу празника Васкрсења Господа Исуса Христа својом пјесмом узнијели су, овом приликом, и хорови Светог Козме Етолског, под диригентском палицом Aне Ненадић који дјелује при Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици и Преподобне мати Ангелине из Никшића, којим руководи проф. Ана Бојић.
